Учитељ

82 КЊИЖЕВНОСТ

доказано је и несумњива је истина да је и женско, онако исто као и мушко, способно за интелектуални развитак.)

Последњи параграфФ увода говори о подели Џедагогике. Писац дели Науку о васпитању на ова три дела: прво, наука о васпитним цељима (Педагошка Теологија); друго, наука о васпитним начинима, (Методологија); и треће, наука о школској организацији. У прва два дела, који чине Општу Педагогику, излажу се начела; трећи део (Посебна, Педагогика) казује о примени тих начела при раду у школи. ·

После увода долази први део: Педагошка Телеологија (стр- 29—118, 55 20—59), која треба да одреди цељи васпитања и образовања. Пошто те цељи морају бити у сагласности са задацима човечјег живота у опште, то се претходно излажу разни погледи на људски живот -— фФилософско, оптимистичко, песимистичко и друга гледишта. -

Васпитне задатке, према њиховом следовању у развитку личности, писац излаже овим редом: на прво место Физичко васпитање (претеже до З-ђе године живета), после естетичко васнитање (у вези с развитком чула, претеже о 4—-7 године), за тим интелектуално васпитање (превлађује од 8—-14 године), па онда техничко или стручно васпитање (од !5—18 године), и на послетку морално васпитање (нарочито од 19 до или 25 годипе). Дакле код детета је главно здраво и снажно тело и правилно разви- | јена чула; код дечка већ претеже добијање знања, развитак ума, а исто тако и развитак способности за технички рад; тек код одраслог младића. може бити разговору о стварању карактера, који се у животу руководи моралним принципима. Према томе писац дели Педагошку Телеологију на пет одељака. ; - , у

Први одељак (стр. 38—45, 5 26— 80) говори о Физичком васпитању, које се састоји у неговању здравља и развијању телесних органа, од којих су једни за измењивање материје (храњење, крвоток, дисање и лучење), а

" други за рад (органи за телесни и душевни рад и органи гласа). Писац о свему томе посебице говори, а исто тако о хигијенским условима које школа, треба да испуни. ·

У другом одељку (стр. 46—-54, 65 31—834) реч је о естетичком васпитању, које се састоји у правилном развијању чула, вида и слуха, а за тим и естетичког схватања и осећања. Лепота је природна или вештачка, Ово последњу престављају уметности две врсте: скулптира и живопис с једне, и музика и поезија с друге стране. Писац на послетку износи, шта школа може и треба да учини за развитак естетичког и других осећања, потребних с гледишта педагошког. » |

Трећи одељак (стр. 55—-81, 5: 35-—46) бави се интелектуалним васпитањем. Говорећи о важности образовања писац вели како данас «народи морају, хтели не хтели, д' раде више п на свом усавршењу, јер потребе

бивају сад све веће, а средстви за живот све се тежо набављају. Само тако могу нарочито мали народи одржати своју народност и своју државу, и могу се одржати од тућинске навале.“ (Стр. 56). Лепа поука, коју нарочито ми, Срби, никад не треба да смећемо с ума.

1 Ради примера наводимо да је Рускиња Соња Ковалевска 1574. год. у Гетин. гену проглашена за доктора математике, а на основу расправе: Теорија парцијалних диФеренцијалних једначина. Доцније је именована за редовног проФесора на универгитегу у Штокхолму, а 1888. год. одликована је од Фрапцуске Академије Науку.