Учитељ

628 РАСПРАВЕ ПО ЧЛАНЦИ

чинилаца. Међу ове долазе и ученици. Нека професори са. свим правилно предају своје предмете и савесно врше своје дужности, ако њихови ученици немају довољно претходне. спреме за разумевање наука, ако неће да се напрежу у школском раду, и ако немају одушевљења п љубави према науци, — не може бити повољна успеха. Може се десити и то, да једно коло ученика нема довољно унутрашње снаге за теже научне радове, као што опет има школских генерација, које имају изванредан дар за науке и уметности; зато је и успех у таквим приликама неједнак. Ово знају и професори средњих школа, па и учитељи основних школа, те се неки пут жале, како им овај или онај разред заостаје. иза других разреда, или како су матуранти једне године у опште врло добри, а друге године осредњи, те с муком полажу испите. — Ну у школском раду много чине вредпоћа и труд, који се улаже у њега. Што је мања претходна спрема и што је слабији дар, тим је веће напрезање потребно, па да се савладају разне тешкоће у раду.

За вршење обичних дужности у државној служби и не траже се изванредни таленти, него солидна спрема и љубав према изабраноме позиву, из које потиче и савесност. у вршењу дужности, које су законом одређене. Закон по-_ штује сваки свестан човек као светињу, а чиновници сеи заклињу на то. Велика Школа спрема будуће чиновнике и у том правцу; а да ли они доцније раде тако, како су у школи упућивани и навикавани, о том воде бригу они, који управљају државним пословима; и ако има злоупотреба и бесхарактерности и код неких негдашњих слушалаца Велике Школе, то зацело није кривица Велике Школе. —

Усавршивање појединих друштвених установа, иде споро, а развијање читавога народа иде још спорије. И државне установе не развијају се све у један пут с једнаком снагом, него се снага народна усредсређује наизменце. на оне послове, који су у неком периоду најважнији. Тако, после силних напора за ослобођење Србије из туђега ропства у