Учитељ

616 - РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

јући при том своје нагоне и наклоности, страсти и навике, које би томе сметале.

Највише се идеалмшше у младићско и девојачко доба, кад се јавља осећање љубави, и кад Фантасија почне више радити на комбинацијама разне врсте; али и зрели људи идеалишу, нарочито уметници и научници, наставници и државници. Ну млади људи радо претерују у том погледу. Заљубљен човек налази на предмету своје љубави и такве врлине, које други људи не опажају на њем. Уметникова машта ствара слике и предмете, каквих нема у реалном свету. Одушевљен моралиста проповеда љубав и према непријатељима, што је неприродно и немогућно, бар за време ратовања. Занесен социјалиста тражи једнакост за све људе; а зна се, да нигде нема ни два брата једнака, него се разликују, како по телесним и духовним особинама, тако и по способностима. и потребама. Одушевљен васпитач изналази неке наставне начине и средства, којима мисли да ће потпуно преобразити и усрећити цело човечанство; а не помишља на многе друге узроке, од којих то зависи. — Овакви људи постају лако оптимисте.

У доба зрелости наши су идеали природнији и остварљивији, и то услед већега искуства и зрелијега суђења, услед | озбиљнога. стручнога рада и бриге за живот, чим се ограничава претерано идеалисање. Ну кад интелигентан човек оствари неку своју замисао, он се не задовољава тим, него поставља себи све више циљеве, које он кроз цео живот свој мало по мало остварује. Ако успева у том, онда се у њега. појављују интерес и воља за даљи рад; а неуспех слаби вољу и доводи у сумњу више смерове, те човек, губећи наду на успех, губи и веру, не само у своју моћ, него и у остварење виших идеја у опште. — Овакви људи могу лако. постати песимисте. | - о

Има људи, који су идеалисте по својој природи, или по свом научном уверењу, или по свом стручном "раду. У прву врсту идеалиста долази нарочито интелигентна, омла~