Учитељ

ПЕДАГОШКА ПИСМА 731

ПЕДАГОШКА ПИСМА ЈЕДНОЈ МАТЕРИ О ВАСПИТАВАЊУ СИНА од Ернста Беме-а ЗА СРПСКЕ МАТЕРЕ ПРИРЕДИО

Др. Стеван М. Окановић

(НАСТАВАК)

Једва да се може веровати, како се према деци с истином олако узима. И ако многа мати или отац иначе врло строго и савесно пазе на своје речи и гледају да испуне све своје дужности, али према деци — веле — може се што год и пропустити; у породици се у опште узде према деци лабавије држе, него што треба. Обично се при томе тешимо и своју савест умирујемо тиме, што имамо могућности да неиспуњено обећање поправимо на други начин. Тако нпр. једна мати ће рећи својим малишанима: »ако се нико на вас данас не потужи, онда ћу вам до вече причати једну лепу приповетку.“ Деца се истина чувају од погрешака, вече долази и с вечером толико других послова, да мама мора одлагати причу можда још за неколико дана; или је мама данас много уморна и с тога својој деци даје ново обећање, да ће им причу сутра причати и ако не може знати, да ли ће и сутра имати друга посла или не. Тиме никако не ћу да кажем, да је та мати учинила обећање с намером да га и не изврши — ал' што се такође с лакоумљем често дешава, само да би се деца тренутно умирила, или да би се на рад подстакнула — не, она је учинила обећање с намером да га часно и-изврши. Но дух је вољан, али је тело слабо; она не имађаше толико снаге, да буде јача пего ли њена умореност у тренутку, кад њена деца очекиваху испуњење обећања. Да би се ипак обећање одржало може се деци друго задовољство пружити; деца се могу лако задовољити. Али је наука опасна, коју деца ман бесвесно црпе из таквог материнског поступања. Она су видела, да мати не пази озбиљно на своје речи, па из тога закључују, да то и није каква погрешка, то се све може поправити на други начин, као што су код матере видела. Рђав ће их пример сигурно заразити и ако не одмах у тренутку.