Учитељ

132. РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

Пре свега а не уче деца да познају вредност истине и поузданости и с тога ће у сличним случајевима и сама да се према томе владају не опажајући никакву погрешку у томе. Па зар се могу онда васпитачи чудити, кад доцније њихови васпитаници своја обећања не врше у одређено времег Шта могу тада учинити све примедбе материне, да. се добро узмб на памет с обећањима, шта ће помоћи тада све поуке о вредности, поузданости и сигурности човечјој и неморалности неодржавања своје речи; Дете ће у себи мислити па чак и рећи: „И ви не чините боље!« Оно ће такође чинити лакоумна обећања и ако примети, да се тиме може опростити каквога непријатнога посла или незгодног удеса, то ће без икаквог потреса савести обећавати све, што од њега будете захтевали са свешћу, ако и не баш с намером, да се то може и не извршити. У тим свакодневним истинским случајевима, као што се види из поступања поменуте матере, ја не видим велико злочинство, али тим хоћу само да покажем, како су мали замеци, који од човека граде лажова, како васпитачи и сами томе несвесно доприносе и како многе наше друштвене прилике нису вољне, да буде и потпомажу истинитост.

Не може се ни матери ни оцу замерити, ако се радују сваком доказу духовне способности, коју открију код своје деце; само се не би требало радовати, ако те њихове способности служе неправди. А колико се пак дешава, да какве мање или више лукаве лажи и смешне, пакосне или оштроумне лудорије дечје изазивају смех, или нас зачуђавају, те се с тога и даље причају у присуству деце. Истина, ово се дешава више с мањом него ли с већом децом, јер је код малих све обојено бојом невиности, а њиховом се лукавству само тада емеје, ако сами родитељи нису преварени, већ ко други. Али, ако се родитељи преваре, онда се строго казне, и тада ни отац ни мати не налази да је њихово понашање тако смешно. А шта ће се у срцу дечјем развити, када се прво хвале и славе његови мудри изналасци и када се томе срдачно смеје а после се на једанпут за то кажњава и поступа као с каквим зликовцем.

Једном слушах у једном вечерњем друштву, како један отац прича разне своје доживљаје у лову кад на једаред његов син на радост свију присутних викну: »Али, отац, та то све није истина!“ А отац, који је већ много пута