Учитељ

ИЗ ИСТОРИЈЕ НАРОДНЕ ШКОЛЕ 149

За то, кад је хуманистима испало за руком на послетку ла сломију господство омрзнутих им калуђерских граматика, они су са изобиљем наградили себе за труд у борби. Грдња и подомех којима су ови учени људи богато обасипали своје средњевековне предходнике, учинили су то, дасуи сами наслови старих уџбеника: Посбмиаје, Стаесјатив, Нотаја, итд. постали синоними глупости. Од половине ХМ века готово нико већ и не загледа у Росе таје Отаесата 18. ;

И тако триста година преузносили су до небеса Александра из Виледе, а других триста година бацили га у прашину; — тако дуго мора да се чека историска бесиристраност, чаки у области непристрасне латинске граматике !

У данашње време врло тешко је, готово и немогуће, представити себи, каквих је невероватних напора требало деци средњевековних школа само док науче четири основне радње рачунске.“

„Доктор абака< — „или боље рећи удоктор множења и дељења овим уважаваним именом називали су сувременици једнога од знатних школских и друштвених радника Х века, Абона од Флери (++ 1004 год.) И у далеко доцнијој епоси — вели Сперански — кад је увођење арапских цифара и нула у великој мери упростило рад с бројевима, а с друге стране развитак трговине и пшекулације на силу изазвао то питање код људи који су знали аритметику, — градске су школе још дуго биле принуђене да се ограниче прошлошћу, сматрајући предавање основне математике као раскош.

Овај страх средњевековних учених људи пред аритметиком, овај за нас смешно звучећи назив: »доктор дељења“, постоји подпуно појмљив, само ако се ми потрудимо да загледамо у ондашње математичке уџбенике. Ради тога Сперански наводи како се онда делило

5069 на 4. То се радило овако: 10 — 4 == б, а · 6 = 3000. Сад и = 300 | · 61800, Е = 100] · 6600, од куда до· – 1000

бијамо 600 — 800 = 1400. Тако исто: = 10041 6. = 690,

600 –- 100 == 1000. Користећи све тим начином израчунава се 1000 НЕ б0о ЊЕ = 65.

пау == 100). 6— 00 0 260. 1 304 6==1560. 100

о - 10 |. 6— 60 и образује се сума 60 - 80 - 60 + 60 = 260.