Учитељ

788 ППЕњихлжЕВвНнОСјТ

ностима (у последњем случају треба да се замисли време од пре 50 и више

година) Зашто се ти сложени појави из живота народног не би оставили

за доцније, за Ш1 и ТУ разред, кад деца већ евикну мало да и о тежим |

предметима мисле, кад им ум ојача колико толико 2

Поглавити задатак земљописне наставе у П разреду треба да буде: да ђаци добију јасна појма о мапи... Ради Тога је потребно очигледно по“ сматрање околине, премеравање већих и мањих удаљења и цртање околине с обележавањем тих удаљења (појединих тачака) у истој размери. Овим се треба што више бавити, како би јасно појмило простор већи и мањи н представљање простора на мапи. У свези је с тим да се упознају стране света, путови, реке, равнице и брда. А поред тога се још може дозволити: прво, да се упознају најважније животиње, биљке и минерали; и друго, да се упознају појави у ваздуху (ветар, киша и ар.) годишња времена, клима. .Али више не треба тражити. Довољно је да буду јасни и да се утврде појмови о земљишту и представљању истог на мапи (географски појмови у најужем смислу) и, поред тога, да се ученици упознају 6 околном природном. А познавање природе, као засебан предмет, по нашем мишљењу не треба да се учи у основној школи; јер ако се хоће оно што се учи да се темељно изучи, те да се две или три године после школовања не заборави све, и ако смо намерни да се поред тога још има времена и за | ручни рад [у школском врту баштовански посао и у школској радионици плетарски и дрводељски рад), онда је прека погреба да се наставни програм скреше. Него довољно о томе овде. У

__ Пошто је прегледао како се земљопис у П разреду предаје. где је превидео да као узрок неуспеху спомене и претрпаност програма, писац прелази на земљописну наставу у Ш миту разреду, и ту вели: «кад дубље загледамо у ово знање земљописа у ПГ разреду, а ми видимо само голе речи» (отр. 15.); и мало даље напомиње да се «не стоји добро са земљо- нисом ни у ТУ разреду.» (Стр. 21) као узрок наводи немање помоћних средстава (мапе, рељефи, слике, глобус), али на првом месту то, што «наше учитељство слабо води рачуна о предавању земљописа, о упечацима, које овај има да остави у души детињој.» (Стр. 15), Писац се пита: «који је од нас учитеља с децом бар срез пропутовао... Да ли је у обичају код налпег учитељства, да чини бар излете на какав вис, у близини школе, са кота-се може много што шта прегледати»» (Отр; 26). И разуме св да услед механичког учења голих речи «све то иззапи детету после неког времена и оно остане умно као што је било.» (Стр. 22).

Све су то на жалост истине, које нико спорити не може. Опширније о свему читаоци ће наћи у књизи. Приметићемо само да је писац ову расправу требао детаљније да изради. На првом је месту требао да каже: какав је положај земљописа у основној настави у опште, колика је његова _ вредност кад се пореди с другим предметима ; за тим: каквог знања. земљописна настава треба да да деци у основној школи, и колика је средња мера тог знања, како не би било претрпаности; па онда: каква је васпитна_ важност земљописне паставе; итд. Али о свему томе пили није ништа речено, или је по двз речи казано. Ипак, и поред тога, вреди да наши учи-_ "тељи прочитају ову расправу. ; ч