Учитељ

КЊИЖЕВНОСТ ( 789

2.) Цртање и цртанке у нижој основној школи.

У овој расправи, коју је читао на збору Учитељског удружења за Алексинац и околину, писац претходно напомиње како се у нашој основној школи не обраћа довољна пажња цртању и су колико се ради, не ради се методички» (стр. 25), па онда говори о важности пртања (елужи као основ за правилно посматрање тела, упознају се разни облици, утиче на развитак лепих осећања, корисно је у животу). За тим писац износи програм пртања, како је данас прописан, и какве су цртанке, помоћу којих се у школи ради. Расмотрив критички цртанке, писац долази до закључка да оне не одговарају програму. Сигурно су једни радили програм, а други цртанке, па нити су први питали другог, нити је други хтео чути за програм, нити пак питати што оне који су програм радили. И кад је програм био већ усвојен, овај је поднео урађене цртанке, не хтев их дотеривати по програму, а меродавни исте онако од ока примили, и сад их деца купују->» (Стр. 34). Жалосно је али истина, да се готово никаква пажња не обраћа једном тако важном предмету.

Даље писац износи своје мишљење о томе: какав треба да је програм цртања и какве треба да су цртанке; да ли да се црта лениром или слободном руком; и по ком методу треба радити цртање земаља |толографско цртање). На послетку износи како у зборнику просветном нема никаквог расписа, којим се цртанке уводе у основну школу, и како о цртању једпно има помена у програму и упуству којим је програм уведен у живот Један доказ више, да су надлежни врло мало пажње на овај предмет обраћали.

'Греба наши учитељи да прочитају ову расправу, у којој ће лепихи корисних мисли наћи. Писац је овом предмету поклонио мало више пажње но претходној расправи. | у

3.) Нешто о џисању, прописи и прописнице — у основној настави.

У овој расправи, која је први пут штампана у овом листу, у свесци за мај 1891. године, писац на овом месту указује на Факт да је дете што“ се тиче писања, остављено само себи, јер «просто је као нека мода код већине наших учитеља то, да не обраћају намерно пажњу на писање.» (Сгр. 50). Међутим не само да се краснописом развија естетично осећање, већ је лепота у писању скопчана е практпчношћу.» (Стр. 50).

После тога писац износи програм за писање и помоћна средства наставе у писању (пропиби и прописнице), и то прво како је све то данас, па онда како би, по пшшчевом мишљењу, требало да је.

Расправа је веома кратка и неопотпуна. Сад при прештавању писац је могао прерадити и допунити оно што је пре 7 година писао. Ипак наши учитељи могу и ову расправицу с коришћу прочитати,

4.) О радњама учитељевим на. наравственом васпитавању деме.

Ова је расправа први пут штампана у «Дневном Листу» за 1899. г., у бројевима, 80, 82, 83 и 84. Ту писац пре свега констатује «прво, да наша основна настава даје слабо моралност, и друго, да је морално стање код нас опало. (Стр. 55). кад је такво стање, онда је потребно да сеу основној школи већа пажња обрати на морално васпитање. Да би у том правцу утицао на децу, учитељ треба да се што више дружи с децом и ван часа (за време одмора у школском дворишту, О лепим данима чешћи

537