Учитељ

294 ћ КЊИЖЕВНОСТ

ПИ И А А 8 АИ И а па _______-_--___К 4 280

ликих људи из свих народа (1877—1879) а заврши својим ЛПомеником знаменитих људи у сриског народа новијег доба (1888).

У међу времену јављали ву се махом елаби! покушаји биографске литарвтуре од више писаца, мање оригиналаз а много више. превода.“

ж У ред превода спада п овај Чабрићев рад, са којим хоћу из ближе

да упознам читаоце: Учитеља. ; ; Прво што пада у очи, то је нетачност наслова. Преводилац хоће да

износе читав ред животописа знамепитих Људи, а заглављу даје наслов: „Кивот знаменитих људи.

Желећи да образложи појаву биографије А. Хумболта у српском преводу Чабрић изгледа да је усвојио једно од начела М. Ћ. Милићевића пи зауставио се прво «пред трудбеницима науке, пред апостолима мисли, пред проставницима уметности, пред јунацима добра, истине, и слободе“; јер му је А. Хумболт један од «ретких природњака» и «првих научника овога века».

Из обећања Чабрићева, да ће, у случају лепог одзива публике, издати биографије. (1 ових светских великана; Волтера, Гарибалдија,“ Наполеона 1 (Великог), Суварова,“ Скобељева, Хуса, Гутенберга, Кромвела, Лутера, Мухамеда, Макијавела,“ Мирабоа,5 Русоа, Белинскога, Лермонтова, Галилеја,“ Конфучија, Мирабоа, Песталоција, Прудона и ар.“ =— види се, да он није добро загледао, шта је у нас досле објављено из живота поменутих светских великана. -

Да му је избор више случајан —- од ока, најбољи је доказ, што се преводилац није користио драгоценим саветима Ст. Бошковића: преко потребним сваком српском издавачу бнографија. Тако у избору биографија, није се држао ни хронолошког реда (иза Скобељева ставља Хуса и Гутенберга); нити појединих већих периода историских (уз Конфучија ставља Мирабоа); нити по народности (за Лутером ставља Мухамеда). ТИ онда Је оправдана зебња, да се преводилац, овим избирањем од ока, не изгуби у маси «еветских великана» не знајући, коме пре да поклони своју пажњу.

%

! Као пример нек послужи биографија Јана Жишке Троцновца, у којој је покојни заслужни књижар В Валожић онако, с брда в дола, изнео живот тога народног јунака чешког. ђ ;

) 2 Међу оригиналима кад покушај да поменем: Посниковић. Д. Живот п дела, врених Срба, млађи нараштај, књ. Г. св. 1. Београд 1880. :

3 Како би ме далеко одвело побрајање свију превода помињем, да су на српском преведени животописи: Ђорђа Вашингтона, Ђорђа Стефензона, Франклина, Петра " Великог и више других. Х 4 Живот и дела „великих људи, књ. 1. стр. ХИ.

5 Види књигу: Гарибалди, црте из живота његова. 8 Види књигу: Љубибратић, Мих. Кратки Животописи славних војсковођа, с транцуског преводи: — 1. Сувардв, руски. ђенерал. Београд 1874. 160 стр. 1—54. |

" Види Нар. библиотека браће Јовановића св. 20. Владалац, са чланком МаниЈавелц и његово дело, од К. Ферара. Превод с талијанског, стр.:1—37.

8 Види књигу : Мирабо, студија В. Ига, превод с Француског. Београд 1881 стр. 87. |

9 Види књигу: Обрадовић 6. Драг. Галилео Галилеџ на (Св. Саву 1896 г. говорио у крагујевачкој гимназији — — предавач, Крагујевац 1896 г. 160 Цена 40 п. ла. (страна 1—30). ј ) Е

ОМ Милићевић, ЖЖивоти и дела великих људи, књ. | стр. 261—906 и Го-

,

дишњица: Николе Чупића, књ. Пбтр.. 3029.