Учитељ

КОВ КВУВ НО От 795

жЖ

После листа садржаја са,списком употребљене литературе долази ауторов предговор биографији (стр. У—-УПЏ, у коме даје летимичан преглед живота п рада А. Хумболта, и правда своје гледиште при излагању биографије: «Наш је нацрт посвећен у главноме опису живота овога. љубимца среће и мудрости; али ћемо се постарати да ма и у кратким речима изложимо најважније његове проналаске (стр. УН).

Овако окарактерисани ауторов рад много је бољи од лапидарних кратких — биографија М. Ђ. Милићевића, за које му је Ст. Бошковић умесно приметио, да му се рад краткоће чине као «речник, “или сама збирка имена година, 'са површним малозначајним пацртом историјских прилика и догађаја»!

Како преводилац није навео оригиналан натпис преведеног дела М. Енгеахарта, то не могу ни да загледам у оригинални текст, ради проверавања превода. Из речи ерпског превода: «Издашност и љубазност наше владе (руске) била је така да се боља није могла пожелети. Још у Берлину Хумболт је добио упутницу на 1.200 дук., а у Петрограду 20.000 рубаља» (стр. 67) — даје се закључити, да је превод извршен с руског, што је ваљало поменути,

У седам одељака (Детињство и школовање 1—-13; Службени рад и спрема за путовање 13—30; Хумболт у Америци 30—40; Живот у Паризу 40—52; Отпрића Хумболтова 52—-62: Путовање у Азију и даљи радови 62—75 и Старост и смрт 75—90) изложена је цела библиографија.

При излагању биографије, са доста успеха, одговорено је првом делу задатка: опису живота овога љубимца среће и мудрости (Хумболта).“ Али није потпуно задовољен други део задатка: излагање најважнијих проналазака Хумболтових. Тај део је управ претрпан животописом, да треба нарочите пажње читаочеве, да се може уочити. ј

У првом делу задатка (опису живота) понајблеђи су — управо сувопарни — трећи и шести одељак: путовање у Америку и Азију. Ту је мало онога, што би читаоцу јаче предочило путовање — нема:довољно краћих

уломака из путовања; из којих би читалац на мах увидео сву духовитост, опсежност и универсални дух овог чувеног путника нашега века. Путника скоји је увидео и проучавао немачке средње цланине, природу Џиринејског полуострва, Урал, онако исто, као и Алпе, Кордиљере и Алтај» (д-р Ј. Цвијић).

Ради примера, како Хумболт мајсторски црта на путу уочене појаве, наводим овај одломак: |

Свугдашљња. појава анималног живота. —— «Кад човек својом неуморном предузимљивошћу испитује природу, или својом Фантазијом процењује небројене врсте органеких створова; ниједан од сложених утисака, који прима, не заноси га тако силно и моћчо, као појава, која у њему буди појам о свугда и на сваком месту распрострту животу.

«Свуда, па и на обалама око ледених полова, крик птица и комешање безбројних инсеката, испуњује ваздух.

«--Оваком приликом кад човек пређе преко ланаца Перуанских Корди-, љера, или на југу Леманских; кад пређе литице брега Монблана, наилази

1 Годишњица Н. Чупића, књ. П стр. 41. , » Понајбоља биографија А. Хумболта налази се у Пешелову делу: Ађћаваћтсен хаг Ега чпа УбјКкегкипде, 1. Џеђег Ајехапдег уоп Нштђоја!, стр. 275—367.