Учитељ

књижеЕВНОСТ 9238

Види се онај шпекулативни дух и из самог издања. Од ово неколико година уобичајио је г. Стевановић да пред испите годишње изда накладом овог или оног књижара, по коју дечју књижицу, да за то згрне по 200 до 300 дин. па мирна Бачка, па што је до сада то радио и научио, то је п ове године учинио, али са лошом срећом. Крчаг иде сто пута на воду, али се једном разбије, те је једном и г. Стевановић долијао. Он је замишљао срп. учитеље и осталу читал. публику као краву музару, коју он треба тако обилато да музе, па је то ревносно и вршио, не обзирући се ни мало на то да нам бар што год што год пружи за онај новац што га сваке године згрће.

Према томе г. Стевановић се овом својом књигом, «Венац» само компромитовао, и ми му пријатељски саветујемо, да од сада добро, врло добро пази та пише, јер неће више бити пријатеља који ће и сами морати по-

црвенити и опет казати: Деца путници —- добра је књига, —— то је само једном било, и то ће престати, па бар нек не наводи пријатеље да се и они компромитују. То му је наш пријатељски савет., Момчило.

Архив за философију, педагогију и друштвене науке. Издају и уређују проф. др М. Н. Јовановић и проф. др: Стев. М. Окановић у Београду. Уз сарадњу више стручњака. Београд. Државна Штампарија 1898. г. |

И ако после прилично дуге паузеод обзнане, ипак добисмо многоочекивани «Архив» сад баш при свршетку школске године. Појава (архива» изазвана је без сумње потребом да све и у нас што уради на унапређењу педагогике, Философије и друштв. наука. Тога ради концентровао се већ и читав круг млађих радника просветних образовавши и друштво које је поставило задатак да развија на српском језику Философију, педагогију и да прати све појаве на друштвеном пољу, које би биле у вези ф Философијом и педагогијом. Тај круг раденика без сумње ће износити ресултате својих студија у «Архиву.» Иначе за само саспштавање појава "у страној литератури и пратњу развитка сувремене науке, ваљда би били довољни и садашњи часописи _«Дело,» Просветни Гласник,» «Учитељ» и «Наставник», који су и до сада с успехом делали на том пољу. Само у том погледу ми разумемо покретање «Архива», желећи му најбољи успех.

Прво што нам пада у очи при прегледу «Архива» то је леп спољашњи облик његов и техничка израда. На то се у осталом код нас врло слабо пази. У страном свету се одлази по оној нашој пословици «погледај га на обућу па га пусти у кућу“ тако далеко да Форма често пута претегне садржину. Не мислимо да се ово може ни у колико пренети и па

У

наш «Архив» који овом првом својом књигом задовољава потпуно како:

једну тако и другу страну озбиљног, научног часописа.

Садржина је прилично разноврсна. Напред су чланци проф. др. М. Н. Јовановића: Развитак Философије Историје, Др. М. Арера: Прилог к Историји експерименталне психологије и Утисци са трећег међународног психолошког конгреса, проф. П. Љотића: Поглед на Педагогику. проф. Љ. Протића: Задатак васпитне наставе, проф. др. Стев. М. Окановића: О есте тичком представљању света као главном послу васпшттавања и превод расправе Л. Штајна: Социјални оптимизам.

о%ж < 62