Учитељ

922

КЊИЖЕВНОСТ

опаке последице чак и по сам живот, уједно изнесе и тешку овуду коју је на себе праведно навукао такав неваљали- деран. Да, било је згодно место али писац није то хтео, управо он није имао кад мислити о ономе што пише, он је хитао да нас и ове као и сваке године обрадује пред испит каквим прилошком, па мислећи о томе тако племенитом му послу, заборавио је на ове ситнице. А у осталом на што том мислити, кад је овај учитељеки свет навикао на његове умне производе, па их грешан у Бога одмах оберучке прима, само кад прочита да су их нови књижевни месија Мих. Стевановић тако обилато и често пружа. Али свему има краја па шнат се и овај нови месија мало умири, који беше пустио пегаза своје немарности и аљкавости у писању дечјих књижица — у сав трк, а оно гле, пегаз издаде и малаксао преживљује последње дане.

Трећи одељак, под насловом: Животиње о најзанимљивији је: Тек ту је писац натрпао којечега што онај рекао што не иде ни у кола ни У саонице. Ту је тринајест чланака и то: Коњ; Голубица; Анђа и голу-. бица; Ластавица; Дете и шева; Тице на прозору; Младо врапче; Чеда и гнездо ; јарац; Коњ и во (дијалог између два детета о коњу и волу); Лептирићи; Корист од животиња, и Питалице. :

Какав је и овај одељак нека нам је дозвољено приказати само први чланчић. Ево на пр. говорећи о кољу вели: унутра је, у телу, месо, крв, кости... па даље: По длаци познајемо -коње.... и даље: Ни један коњ не може научити да говори. Коњ је животиња. Ето какви су красни, пуни духа чланчићи. Овакви су и остали. -

У У одељку под натписом: Ствари има свачега: Ту “је белутак и користи од ископа, природна и вештачка ствар и грађа и производ; какве су стварџ, и шта говоримо о стварима; Звук и глас и шта се чиме ради итд. итд. Какве је п овде био среће писац да само ово наведемо из чланка под натписом «Звук и глас.»

Свирала свира. Бог пуца. Кола треште. Прозор треска. Река пљеска, — (све у стиховима аратос га било.) — Ноге лупају. Поток жубори, Лишће зашушта (ваљда шушти%) Вода хучи, итд. итд. Све лешше иза лепшега. Писап је са овим хтео ваљда да нам да појма озвуку и гласу, па је и успео врло лепо како се види. Ала је овде страдао онај стари Натошевићев буквар.

МЕ одељку натпис је: «Наша вера» са 8 чланчића под натписом: Ми верујемо; Бог; Ђачка- молитва из Буквара; Божић; Вечерња молитва; Ускре; Небесна правда и Слава и Србин. Нешто бољи му је овај одељак од осталих, алћ и он је опет врло површно израђен, ма да би се материјал овај могао. врло згодно прерадити, да би била сласт читати га, па је и њега писац упропастио својом крајњом аљкавошћу и немарношћу.

Из свега до сада летимично изнесенога види се. да је ова кљижица која носи натпис «Венац» а коју је оплео за срп. децу г. Стевановић, изо"стала од свију до сада писаних књижица за децу, да је управо последња у низу осталих књижица. И још нешто. Писац како се види није водио ни најмање рачуна баш о деци којој пише. Није удешавао чланке ни за старију, а ни за млађу децу, — него је радио онако на дохват. Трпао је свашта без икаква избора, о чему ти он ту није говорио. Па да је бар како треба писао, него тако, да сами себи честитамо што смо имали куражи истрајати до краја и прочитати пелу ову књижицу.