Учитељ

АРУШТВЕНОСТ И СИМПАТИЈА 293

који се образују и усавршавају на сличан начин. Извесне пријатне околности или пријатности у околини, утичу под- · једнако и често врло на животиње што живе у заједници; према томе дакле, постоји и могућност да све скупа могу доживети какву пријатност т.ј. ступити у стању пријатности. У. том случају оне онда редовно изводе гласове и покрете, који прате пријатна стања; тако дакле могу се симпатетично да надраже осећаји пријатности.

Кад наступи пролеће ми примећујемо код јагњади, да је веселост и несташлук једног јагњета узрок веселости п несташлуку другог јагњета: чим једно мало подскочи, одмах стану скакутати и остали. Међу коњима .се пријатност или радост шири врло брзо, као што се то најбоље види за време лова. Па и код паса: чим једно псето залаје, одмах · му се дружина одазива. Сличне се појаве могу лепо посма-

_трати и у дворишту, међу кокошкама. Тек што је зора за-

пливала, а патке отпочну да квачу, што је уједно јасан знак задовољства њихова; и чим једна почне одмах све пристају у друштво; а чим једна од њих престане, одмах једна за другом и остале набрзо заћуте. То исто важи за гуске и кокоши. Па и дивље тице, што у јатима живе, дају исте богате примере. Код креја наступа така ларма од крештања чим једна отпочне, 'а поступно се примирава п ућуткује, па онда опет, наједанпут, изненада се симпатично развије. Сличне појаве дају се исто тако лепо посматрати код папагаја и какадуа кад стану да креште.

Та се симпатија најразличитије показује и испољава

код најумнијих животиња што живеу заједници; то је Код

паса. Овим оних симпатичких узвика, што их пси издају од себе кад заједнички лове, ми често имамо прилике да чујемо симпатетично изражавање у лајању, које се толико. распростре да подиже грдан лавеж код паса на улици; исто је тако карактеристично и урлање код паса, кад чују лавеж и вијење каквог пса, што је негде у шупи затворен. Ови се осећаји преносе од једне јединке на другу, и често