Учитељ

292 ; РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

је прилагодније. Најзад, то иде дотле, да. је овој ил другој специји довољно само чувење узвика ил опомене, те да се одмах произведе потпуна емоција страха; јер значај тога, узвика не долази животињи само на, поменути начин: свака јединка је потпуно свесна тога узвика који она пушта од себе, кад је у страху, и пошто само чувење оличнога, гласа пл узвика, буди у свести и сећању тај исти узвик, то наравно, одмах поред тога наступа и олични осећај.

То нас,еве учи да можемо појмити очај панични страх, који је тако карактеристичан за животиње што живе,у друштву. Често пута су довољни сами покрети. Јато тица, коме се приближује полагано један човек, обично неко време чека мирно и посматра његово приближавање ; али чим једна тица прне и полети, одмах се подижу и оне тице које су непосредној близини поред ње, и надражене покретима крила, не прође ни колико један тречутак, а већ је цело јато прнуло у ваздух. То исто важи и за овце. | Овце стоје тако позадуго забезекнуте; али чим се једна од њих покренула, онда све оне иду у истом правцу и код њих је тако јако развијена симпатетична наклоност, да све имају обичај да праве скок или покрет на једном истом месту: — оне скачу често и онде, где уопште не постоји никака препрека, коју треба прескакати. Обично се уз те покрете страха. везују и узвици, који се, као што се може лепо посматрати, на сличан начин, заразно дејствујући. ра„спростиру. На исти начин и креје, што на гранама стоје, тек што су чуле крештање једне своје другарице одмах све, готово као у један глас закреште и прну у ваздух.

•

Осим симпатетичног страха, који се врло лако и брво развија код животиња, јер готово свакога часа и на подједнак начин упливишу узроци страха на многе поједине јединке животињске ја ти знаци страха врло су уочљиви и видниј, постоје још и симпатетични осећаји друге врсте