Учитељ

ДРУШТВЕНОСТ И СИМПАТИЈА #94

Но ми се ипак можемо ограничити на радње, које имају сасма нарочито значење.

Као што је горе поменуто добра, страна, или корист, што је даје заједнички живот, а која се, по свој прилици, најраније и опажа, а код многих створова остаје за навек као најбитнија, јесте у томе, што се на време може да. осети и опази непријатељ, те се, на тај начин зарана учине припреме за обезбеђење. Израз страха изражава се у покретима бегања, којима претходе извесни гласови, или се изражава у бегању, праћеном извесним изражајима гласа. Кад какав покретни предмет из даљине или некакав глас

поплаши једно стадо, онда све јединке тога стада, укупно,

у исто време, виде и чују те знаке које страх изазивају и оне све, у исто време, издају од себе тонове и покрете, који прате појаву страха; све јединке стада прожмате су

истим осећајем, што га је створио предмет страха. Често

понављање тих појава безусловно ствара асоцијацију између свести о страху и свести о знацима страха код аругих; — такве и те тонове и покрете једна животиња више и не опажа, а да се у њој, у исти мах не пробуди баш онај осећај, који је дотада обично с њим био спојен. Отуда и бива, да оно што ми називамо приролан језик страха, постаје једној животињској Фели која у стаду живи средство, којим ствара страх и код оних јединака, које у ствари немају пред собом предмет што страх изазива и буди. По-

једине заплашене јединке једног чопора, стада, јата, про- |

буђују страх код других јединака, које су одмах запазило

или чуле те изразе страха, а све остале јединке набрзо

пототрекнуте на тај начин симпатетичким покретима, отпочињу да изводе исте покрете, пили да дајузод. себе исте гла_ сове као и прве јединке.

Јасно је дакле, да тај процес брзо ствара савршену симпатију једне просте феле, као сталну особину читаве једне специје, јер се тај отпочети процес потпомаже наслеђивањем дејстава навике и надживљавањем онога што