Учитељ

> о у~

РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

бивају такви, да, изазвани заједничким узроком, буде се код многих паса у један исти мах. Пошто је пас у стању да опази замршене, компликоване и мање упадљиве ил уочљиве знаке осећаја, и то лакше него друге животиње, то пас показује и далеко виши ступањ и опсежнију разноликост симпатије. Пас је дуго времена уживао друштво човеково и заједницу своје Феле, и тако је, на тај начин, наследио наклоност да се може симпатетично узбудити и надражити изражајима човекових осећаја. Ваља нагласити само чињеницу, да пас често пута симпатично се изражава, кад чује да неко пева и, шта више, често пута подражавајући гласом олбдује тонској скали певања; најзад то није потребно ни помињати, јер су то незнатне модификације дејстава, које у том псу производи лавеж других паса. Овде је потребно још и то поменути, да на многе псе симпнатетично утичу нарочито они људи с којима живе, п то утицање бива човековим безгласним, тихим изражајима радости и бола. Нас ту гласно неисказану тугу или радост разуме. Понеки пас одмах отомбољи реп на ниже, чим баци први озбиљан и пажљив миран поглед на лице, израз и држање свога господара, кад показују скрушеност, а одмах показује живахну радост чим примети осмех на лицу свог господара.

Све ове чињенице упућују нас на истину да ступањ и обим симпатије зависи од јасности богаства и опсега представа. Један симпатетичан осећај такав је да не постаје непосредно природним узрском таквог осећаја, него пре и више постаје посредно презентацијом знакова који се обично везују с поменутим осећајем. Према томе ту се предпоставља способност, да се тај знак може чулима опа'вити, примити и комбинирати, а исто тако предпоставља пи способност да репрезентира његова спољашња или уну-. трашња дејства и последице.

(НАСТАВИЋЕ СЕ)

–———_——— ____-+++-«=———-——