Учитељ

286 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

ЖКивотиња која живи од грабежа и отмице, која свој плен без ичије помоћи, сама, домаша, убија и прождире, налази да јој је кориснији осамљен живот, а нарочито ако је њен плен јако распрострањен, и ако мора да се добавља изненада или врло опрезним и предострожним вребањем. Друштвени начин живота, очевидно је, био би овде безу_ словно од штетних последица. Због тога све веће грабљивице, а тако исто и мање, које ждеру слабе и јако распрострањене животиње и живе од њих, имају склоности да живе осамљеним животом. Наравно, да има и другазих: на пр. вуци и животиње, које су вуку доста сродне, ма да нападају и живе од плена овећих животиња, ипак опа-

жају за се корисне стране стране заједнице те према томе ·

међу њима заједнички живот постаје унеколико и делом навика, Код животиња које се хране биљном храном друштвеност т. ј. начин заједничког живота, је општи, јер је подела хране тако удешена. да, не доноси користи осамљеном начину живота, а заједничком животу врло је погодна и доноси многоструке користи. Најбоље се та. корист огледа када наступи каква опасност: очи и уши животиња, што припадају једном стаду, способне су лакше да. пронађу и уоче опасност, итада при наступању опасности оваки по_ једини део стада има више вероватноће да се зараније побрине за спас, и много лакше да избегне опасност, него кад би био са свим осамљен. Очевидно је дакле да под таким условима храњења, имају више вероватноће да живе п даље се развијају они варијетети једне Феле што се биљем храни, који показују тенденцију да при тражењу хране буду вазда једно другом на догледуји у близини; на тај начин живот заједнички се појачава, особина друштвености се у стаду укорењује потпуно.

Тице нам дају многобројне и добро познате примере како за образовање тога начина живота у колико он олужи самоодржању, тако и за стварање оних навика, којима је главна сврха да одрже опстанак феле. Просмотримо за овај

ман ·

~

са ава