Учитељ

288 , РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

у друштву, у већем броју, једно поред другог, тада се не би могла постићи потребна скривеност. Ето, на тај се начин објашњује, од куда и зашто код ових животиња обично наступа. осамљивање, кад дође време лежења младунаца;

а отуда је и та противност код креја, да се не одвајају“

једно од друго кад легу младунце, него су обично у друштву; исто је такои код чворака, који крију своја гнезда, и осамљени су за време лежења, а зими се скупљају у јата, и често живе у друштву са сродницама, крејама.

Није потребно да и даље посматрамо ову компликовану појаву; довољно је за овај мах што смо видели да код сваке Феле играју важну улогу величина, јачина, средства за одбрану, начин храњења и подела хране, неговање младунаца и т. д. и да све то узајамно утиче једно на друго и опредељује у колико је друштвени и у колико је осамљен живот овој или оној Ффели погодан и користан.

4

Пошто смо се упознали са истином, да се друштвеност = и ако је у извесним случајевима искључена потребама саме веле — ипак у многим приликама са свим природно и целисходно развила, потпомажући одржање Феле, ми сад имамо да проучимо да испитамо какве духовне особине прате друштвеност — која и каква осећања она буди ! и подиже до највећег степена.

Друштвеност се тек онда може појавити, где се услед слабе варијације опажа све мања наклоност поједине индивидуе ка растурању, ка подвојености. Може се десити, да се за дуже времена одржи и продужи наклоност за, заједницом код потомака, Једнога родитељског пара, који је био у заједници у прво време живота т. ј- у ранијим данима — а тек у доцнијем добу старости. подвоје се једно од другога. Ако од те незнатне промене добија користи цела Фамилија, то ће се услед тога, растурање или одвајање све даље и све доцније помицати, докле, најпосле,

о с