Учитељ

ДАРУШТВЕНОСТ И СИМПАТИЈА 289

=

поступно са свим не ишчезне. Све наше домаће животиње пружају нам доказ, којим се можемо уверити да заиста те незнатне промене и одступања. духовне природе јесу у стању да изазову и пробуде такав процес: разлике у њиховом карактеру и опхођењу довољно су познате.

Чим је дакле на тај начин поникла друштвеност и отпочела тежити да се одржи и продужи у надживљавању прилагоднијих организама, то ће се и друштвеност све више и више снажити наслеђеним дејствима навике. Опажање и · утисци о блиско сродним бићима, која поједини индивидуум непрестано и увек може да види, чује и омирише, образују поступно и временом главни и претежни део његове свести, и то бива тако битни део свести, да кад тих утисака нестане или их нема, безусловно се ствара и појављује велико незадовољство. Сетимо се само како ухваћена тица непрестано тежи и покушава да се ослободи, и како је пабв невесео и зловољан док јегод везан за ланац, а како га обузме радост кад се ланца ослободи. Из овога се можемо уверити да свака врста опажене делатности или рада, која је својствена каквој животињској Фели, или на коју се навикла, повлачи за собом тежњу за тим, или невадовољство ако та тежња остане незадовољена. Шта више и живот појединих људи показује нам исту слику: сваки може посматрати код људи своје околине, једна навика од нарочите врсте и безначајне вредности у стању је да изазове и пробуди чежњу, којој је често врло тешко отпора, дати т, ј. којој се не може на супрот стати. Очигледно је дакле, да код једне животињске феле којој је од користи заједнички живот, живот у стаду мора постојати и тежња, ва. заједницу, и да се та тежња заједничког живота навиком од генерације на генерацију преноси и све више развија. Колико живахна и снажна може да буде та тежња, да се најбоље видети код домаћих животиња. Коњ, који је стално сам у штали, врло је често злоћудан и показује јасну и живу тежњу за друштвом. Овца, која је одвојена.