Учитељ

БА СЊИЖЕВНОСТ 356 ПИЈЕ АРА И ____________ ~ Е А РОМИ

Немачкој, Француској, Аустро-Угарској, Италији и другим земљама — о свему ће томе читалац наћи података у Књижици коју приказујемо. Искрено препоручујемо читаоцима, нарочито нашим учитељима, да пажљиво проуче ту Ењижицу и да се одазову позиву Савеза Српских „Земљорадничких Задруга. -

Много, веома много дугујемо народу. Прпионимо и урадимо, колико ко може, на побољшању материјалног стања народног. Припомогнимо да престане пропадање нашег пољопривредника, јер од привредне снаге за-

виси и просвета и политичка независност и — све. Геометрија за грађанске, девојачке и више женске школв, од Н. Врсалевића. | део. — Књига горњег наслова изашла је ово дана

накладом књижаре Велимира Валожића ; има непуна три табака, у тврдом је повезу, и цена јој је 1 динар.

По садржају, који се налази на последњој страни текста, види се да. је књига подељена у ове одељке:

Геометрија и њезин задатак. Геометријски облици. Дужи и рачунање са њима. Врсте углова. Лукви круг =— угломер. Рачунање с луцима. Питања и задаци. —- Две праве. Неколико важнијих задатака. Три праве у истој равни. Троугли. Пигања и задаци. —— Подударност троуглова. Примена подударности. Питања, и задаци. —- Четвороугли. Многоугли — правилни и неправилни. Еру = Узајамни положај два круга. Елипса. Питања и задаци. —

Пошто смо изнели кратак садржај грађе у Овој књизи разгледајмо сад израду појединих делова. ; -

У првом одељку «Геометрија пи њезин задатак» каже се: «реч геометрија је старо-грчка и означава науку помоћу које се премерава земља.»

«То премеравање земље састоји се у решавању оваквих питања:

ај Да об пзнађено а < 6. 6) Да се изнађе - .. · в) Да се изнађе . . . 0... Нпр. колико литара воде може да стане

у неку канту.»

Овај смо пример навели с тога, да читаоци увиде, како је или постављена дефиниција. за геометрију незгодна, или узети пример не одговара постављеној дефиницији. Јер нам изгледа да с премеравањем земље никаква канта (стара или нова) нема везе. ; 5

Одмах за овим примером долази:

«да решавање ових питања ваља добро знати рачуницу и важнија

гвометриска правила.» —- [уз овога излази да мање важна геометријска правила не треба знати. Да, ли је тако у ствари нека оцене читаоци. У другом одељку «Геометријски облици» —_ налазе се дефиниције;

тачке, линије угла, површине п тела.

"У овом одељку ни једна од постављених дефиниција није без замерке.

За ове АеФиниције не велимо да нису добре, али велимо да, су требале да буду боље, то јест, јасније и тачније. Међу тим пак дефиницијама налази се једна, дефиниција обле површине, за. коју морамо рећи да не ваља. Ево нека пресуде о томе читаоци; | и

«Обла површина зове се она, на коју кад се положи права, линија, ова, не додирује површину целом својом дужином. Нпр. кад се врстар метне

%