Учитељ

КњилЕВНОСЕ 3077

МЕ _______________________--_____-__________________

. на пун мех катраном, он не додирује мех целом својом дужином. Зато је

. 16 6 ј површина меха обла. Исто тако је обла и омотачка површина ваљка, лопте

и деј . Сви знају па и сам писац, да лењир (врстар) може лепо да се опружи

ваљку, па ако хоћете ипо меху с катраном, ваља само да дужина лењира буде паралелна са осовином ваљка. Погледајмо само по дрварским радњама Кад облице леже на земљи. Зар у том случају облица не додирује земљу по правој линији. При горњој дефиницији писцу се у хитњи омакло да дода још и то, да лењир кад се положи на облу површину у свима могућим правцима, неће увек целом дужином додиривати површину.

У одељку «Дужи и рачунање са њима» имамо у главном да замеримо то, што“ је изостављено делење дужи цртањем.

У одељку «Угао» налази се по други пут дефиниција угла. Прва је дефиниција, на страни четвртој ол. 3. %

У објашњењу како постаје угао вели се: «кад је један крак нпр, ОА4 непомичан (сл. 10.) а други крак ОВ ако се обрће около непомичне тачке 0; онда ће он заклапати са зраком ОН различите углове.» — Као што се види из самог текста објашњава се само, како постају угли већи од угла АОВ, међу тим оно што је требало објаснити, постанак самог угла АОВ, није

по

објашњено.

У одељку «Луки Круг» — дефиниција тетиве: «права линија АБ. која спаја две ма које тачке на кружној "линији, зове се тетива» — треба. да глави права која спаја две тачке..... а не пролази кроз средиште кружно,

Код дирке је требало рећи, како иста стоји на додирном полупречнику.

Код угломера је речено: «и у зареску С је средиште тог полукруга.» Зарезак је на слици једна троугласта површина и према томе је неодређено, у којој ће тачци те површине бити средиште.

У одељку «рачунање са угловима» — сем неких ситнијих омашака, које нећемо ређати, замерамо овоме:

а) Што се слика 19., која иде уз текст стране дванаесте налази на, страни тринзестој.

6) Што није показано дељење угла цртањем, а показано је и множеље и сабирање. | |

У одељку «питања и задаци» налази се доста смешних ствари нпр,: «ако је двориште дугачко 19,5" а широко 9,8 578 колика би била та дужина опружена у истоме правцуг — Ко разуме ово питање, нека на њега и одговори. |

У одељку «неколико важнијих задатака“ — примећује се (као и у. целој књизи) да није никаква пажња обраћана пресечним тачкама.

Тако на страни 17. стоји: «треба из С описати луке Ми Н произвољним отвором шестара (ваљда истим а не произвољним оба лука). За тим треба из тачака М и Н».. — горе је речено да су Ми Н луци, а сад су то тачке. |

О односу који постоји код «три праве» говори се на страни 18 а слика је на стр. |9.' у · На -

Наводећи том приликом правила за углове, писац иста не доказује, док се међу тим по негде налазе уз правила и докази.

На страни 21. у одељку «Троугао» —— понавља, се исказивање особине равнокраког троугла и позива се на слику 31. која се налази на страни 19.