Учитељ

књижевност 35:90

из Крагујевца, да је критику писао г. Ј. Миодраговић. Један члан бив. редакционог одбора, да је г. Миленко Марковић писац критике; а кад сам их ја запитао, оба су одрекли и казали, да они своје саставе увек потписују. Други члан књижевног одбора казао ми је да је критику писао г. Чутурило.

о. И данас има признаница у Глан. Одбору Учитељског Удружења у којој је написано: да је хонорар за критику буквара «узео за писца критике» уредник Мих. Станојевић —- дакле признаје да он није писац критике.

3. Ни у јунској свесци, ни у садржају, који је штампан на крају «учитеља», нема имена писца критике буквара и ако је за све остале приназе-и критике означено ко им је писац. ·

" (4. Кад је г. Станојевић изненада престао бити уредник _ (Учитеља» и кад му је нови уредник потражио све рукописе, он је све рукописе предао а за критику је говорио, да је мора начисто преписати. И због тога, што је он морао начисто преписивати, није могло изићи продужење критике у свесци за септембар, него је остављено за, октобарску свеску.

5. Из онога што г. Станојевић на сваком кораку у критици хвали пређашњи — Чутурилов — буквар, кога је и критика осудила, који је и на конкурсу пропао и кога се ратосиљају готово: сви учитељи, види се ко може бити писац или инспиратор ове критике. .

6. По ономе што г. Станојевић у критици спомиње и пише, нико, који познаје г. Станојевића и његову спрему, неће веровати да је он пи- 7 сац критике. Госп. Станојевић сувише је наиван, ако мисли, да ће му неко веровати, како он сам зна шта је то: «Мезћоде естЛите — Тесћите», «Зе Вазјеп» , «Гезетасћлте«, у» Катгепзрљејет“; да је некакав Пелман савременик Стефанијев и да је он конструисао апарат за шчитавање, и да се метод из почетка рукописних слова зове руски, и да се Француски изговара: «Мезћоде ветиите — јесте», „а најмање је могао знати сам, да, је г. Чутурило протествовао у министарству и тражио, да ми се забране уносити у Буквар неке слике, којих има и у његовом Буквару!! И ја то сада први пут чујем од г. Станојевића. Ко му је то казао: У

Оволико историје ове критике било је потребно због тога да читаоци виде од куда потиче ова критика, да сазнаду како има људи, који немају ни толико куражи да се потпишу на критику и да се увере, како је овај. рад једно кукавичје јаје.

А сада да пређем на главније замерке критичара и паранритичара, јер, искрено да кажем, немам толико времена да одговарам на сваку ситницу, пошто би ми зато требало писати десет пута већи одговор од овога.

У почетку критике критичар вели за словарипу:

«Јовић тврди да је његов «проналазак», те је представља као неку новину у школској литератури.» У

И ·наводећи мишљење некакога Фривирта о «проналасцима» ове врсте остаје при том да је словарица: «Нешто што је већ и пре тога ПИ

На другом месту за словарицу вели; ·

«Овај део његовог парабукварчета прави је плагијат.»

Тако исто тврди и за буквар: Изузимајући слику сена, која је испала врло незграшно, скоро све су остале слике из пређашњег бунвара 2. Чутуриловог .»