Учитељ

648 ПСОСВЕТНИ ЗАПИСИ

Год. 1866. постане професором на бечкој реалној гимназији у леополдовом предграђу, и оспособио сету за приватног доцепта историје старога века на бечком свенаучишту. Поред тога био је неко време и учитељ у бечком девојачком инштитуту Демергел-а, где му је завађена мисао за више женско обравовање, коју је допније (1894. г.) и извео у приватној женској гимназији у Бечу, а која и данас цвета и хвали име свога оца Ханака.

Год. 1869. постане учитељем историје на новооснованој женској учитељској. школи у Бечу, а годину дана доцније (1870.) и учитељем онда основаног „Педатогијума“. У сред тако разгранате и напорне учитељске радње, писао је у исто време историју за средње школе, која је стекла лепог гласа у школекој књижевности баш се тога, што је била врло јасна и што је истицала више културне моменте, који се данас и траже од те науке.

Кад је 1873. године дољно-аустријски сабор основао учитељеку школу у Бечком Новом Месту (М1епег-Кепеђадћ) позвали су њега за управитеља тог новог завода, као најспособнијег за то, и он се и примио, од куда је после (1881, г.) прешао као управитељ бечког „Педагогијума“, о чему смо напред говорили и на ком је месту и погинуо, војујући за напредак науке, за славу школе и ва част учитељеку.

Тако је пок. Др. Емануел Ханак. својим списима, својим неуморним трудом и радом и као учитељ и као управитељ разних завода, подигао себи сталан и не_иструли споменик у школи и просвети народној. У историји шволетва у Аустрији осигурао је себи угледно место, а своје патриотске мисли и тежње, које је широким погледом и човекољубивим ваносом преносио на своје ученике и ученице, оставиле су у срцима ових благодарна сећања, за сва времена, која ће се пренобити и на потоње нараштаје; а међу тима има их и знатан број српских учитеља, који су га научили поштовати и. љубити, те у њихово име и теку ови од-> јеци благодарности српске са изравом : Слава Др. Емануелу Ханаку !

Нови Сад 15. (27. марта 1899. А. В.

Тема за ХУГ Учитељску Скупштину. — Као што се сваке године расправља на нашим скупштинама по неко школско питање, тако ће се и ове године расправљати тема: „Какав треба да је шнол ски надзорник према школи и учитељу“, коју је Главни Одбор одредио за расправљање.

Сви они, који желе исту тему расправљати нека се јаве Глав. Одбору, а саму тему нека пошљу најдаље до 1. јуда ове год. Глав. Одбору.

Нема сумње да су према зак. о нар. школама школски надворници важна чињеница, од којих ће зависити напредак школа и учитеља, па је према томе од важности истаћи све оно, што би било од користи по напредак школе и учитеља, а у исто време истаћи и оно главно обележје, којим треба да се одликује сваки надзорник па да буде на своме месту од користи.

Не примање илата. — И ако ву г. Министар Финансија и г. Министар просвете и цркве, послова издали наредбу свима окр, благајницима, да учитељима