Учитељ

_ФРАГМЕНТИ ИЗ МЕТОДИКЕ

Ат 481

Да: из ђака начините мише; Песуј и карај, па на мацке вуци, Па и онде ка' скотове туци,

Да свак од њи дркће и трепеће Када госа крај њега прошеће. Ој, мачкови, скотине несите, Јесте дивне, јесте племените,

Ви мишева своји не би јели, Крв и мозак само пити тели, Лепо ли би знали како ваља

Од човека правити богаља:

„С књигом свани, с књигом и омркни.

Седи, бубај, па на књизи цркни!=

итд. итд. Овако се свршава Бранков „Пут“. Ово је било и прошло. Помињало се и помиње се, али ће милостиви Бог дати да се више никад не поврати.

Из ове крајности отишло се брзо и без икакве поступности у другу крајност: да се ништа не буба и, не учи на памет; да се све само развија, објашњава и „пластички“ представља. |

И кроз овај нови правац школовања провлачи се упорно поред осталих погрешака и једна страховита заблуда: да су жевристична питања све и сва; да су она свемотућа и „свеспасавајућа“ тако, да се помоћу њиг може из деше развити што год се тоће, те с тоа не треба деци пи казивати оно, о чему Ће се водити говор, но то треба крити, па кад се „вештим питањима“ развије, а оно да изненади децу и да ит обрадује !

Сећам се једнога друга свога, који је у заукталости овога правца дотле ишао, да је све, ама све под Богом, хтео очигледно да предаје. И то не очигледно како се то паметно разумети има, но буквално очигледно, управо „рукопипателно“. Он је предавао својим ученицима. о знацима читања (интерпункцији) овако: натерао би једног или двојицу ђака да трче око школског стола у школи.