Учитељ

780. РАСПРАВЕ и ЧЛАНЦИ

били следбеници оне философске школе, по којој се људи рађају на свет с урођеним представама, појмовима и идејама, само је сва вештина наставе у томе да „вештим“ питањима изазове те урођене мисли и идеје у стање свесно и активно. То је управо оно, што наш један списатељ каже на једном месту у својим списима, како се те „урођене идеје“ могу вадити из „глубине душе наше“. Један од највећих мислилаца, Један ум првога реда, Кант, чувени философ немачки, пао је био у ову исту заблуду. Мучећи се да објасни неке и неке ствари, он је поставио читав низ категорија људскога сазнања. Међу тим категоријама налазе се и категорије о времену ио простору, и он је тврдио да су човеку урођене представе простора и времена. Ово мишљење Кантово не вреди данас. Оно се само помиње као остатак преживелих времена и мишљења, колико тек да се покаже како је и данас тешко протумачити компликовано постајање представа о времену и о простору.

„ Како је учење у нашим основним школама пре постанка учитељске школе било скроз догматично, то не може оно ни улазити у обрачун кад је реч о овоме питању. Ми старији добро се сећамо како се тада по школама учило. Ту није било ни циља, ни анализе, ни системе, но се просто наређивало : „одавде довде имате ово да научите на памет“. И то се учило својски и бубало својски. Овај систем школовања нико тако нацртао није као наш песник Бранко. Ако сте га читали, зацело сте наишли на његове стихове: |

НЕ. „Ој, давори, учитељи клети,

_· Да чудне сте и дивне авети ! Пола мачке а пола сте људи, Лица људска, а мачије ћуди,

А те избе и за књигу клупе Ништа друго нег' мишије рупе, Па по ваздан срце вам уздише,.