Учитељ

ФРАГМЕНТИ ИЗ МЕТОДИКЕ " “ 209

Чим се циљ постави, понови и утврди, онда долави други ступањ, који се зове анализа или припрема. По реду ступњеви у настави иду овако: 1. циљ; 2. анализа, (припрема); 3. синтеза, (изношење нове наставне грађе); 4. асоцијација, (спајање, везивање, поређење); 5. система, (преглед целине, образовање појмова, апстракција), и 6. метода (примена, употреба).

О првом ступњу, о циљу, ми смо казали што је најглавније, и требало би сад говорити о осталим ступњевима, али се из оправданих разлога, а због укорењеног погрешног мишљења о циљу у нас, морамо на њему још мало задржати.

У нашем учитељству влада поодавно мишљење да ученицима никако не треба казивати циљ наставе, циљ лекције, циљ предавања. Па не само да циљ не треба казивати, него га треба управо крити од деце! Чудновата ствар, али са свим истинита ! Више од 25 година у нашем учитељском свету влада мишљење да циљ никако не треба казати деци, но да циљ треба вештим и згодним питањима развити, тако, да деца сама погоде о чему ће. се говорити. Апеурдум јединствен у своме роду !

" Кад/ је први пут отворена модерна учитељска школа у Србији, први њени питомци пуштени су у јаван живот као школски радници в погрешним мишљењем о овоме питању. Да ли погрешком самих наставника, или по младићској бујности и идеалном схватању света, тек они су улазили у јавну службу с уверењем : да се циљ предавања никако не сме деци казати, но да се некако вештим и подесним питањима мора из деце извадити, извући. Не разумевајући прави значај Христовог проповедања и Сократовог моралисања, мислило се да се „вештином питања“ све из деце развити може. Тако звана „питања за развијање“, (хевристична) била су једина врста питања, која су имала апсолутну вредност. Ми смо онако аутоматски постали