Учитељ

ОБУЧАВАЊЕ СЛАБО ОБДАРЕНЕ ДЕЦЕ 798

Нормална способност с једне и потпуно тупоумље с друге стране јесу границе, којих се треба придржавати при решавању : је ли дете слабоумно или није.

Ако у науци и нема тачних одредаба тупоумља, као што их сигурно и нема, јер су врло разнообразни прелази од једне категорије тупоумља ка другој, то ипак као такову морамо рачунати ону децу чиј се ум, срце и воља, услед различних болести мозга, не могу да усаврше, само се могу научити разним меканичким пословима.

Често се пута слабоумна деца одликују од даровите деце и својом спољашњошћу : млитавошћу стаса и хода, млитавошћу делова тела при кретању, неправилно развијеној лубањи, тупим изразом лица, мутним погледом, узетошћу једне стране услед апоплексије, дебелим и спорим језиком, равнодушнотићу у свему, или немирном и узбуђеном нарави. Још су приметније одлике умне. Интелектуална страна слабоумне деце карактерише се: недовољним појмом о месту, боји, облику и величини, чиме се у главноме условљава њпхово изостајање — назадак у читању, рачуну и писању; споро појимање, лака заборавност, слабо памћење, неокретност језика, која се опажа или у изговарању појединих гласова, или у њиховом неправилном спајању у речи, или граматички неправилном растављању речи у реченици. Збир тих знакова може да укаже и на потпуно тупоумље, но решити питање, да ли је дете слабоумно или не, ипак је немогуће од једанпут.

Дотично питање решава се испитивањем деце, — пре свега у народној школи у коју долазе слабоумна деца заједно ес даровитом, чим дорасту за школу, ако само лекар не нађе да је то штетно за њихов општи развитак.

Данас, у свима школама за слабоумну децу, постављено је ово правило: да се дете прими тек онда, пошто је две године походило народну школу, па није могло бити преведено у старији разред; да се дете у том елу-