Учитељ

794. РАРПРАВЕ и ЧЛАНЦИ

чају узме на испит, који ће решити : хоће ли се дете при-

мити или не. При том испитивању обраћа се пажња на ово: да ли су му развијене способности за разликовање облика и боја; обраћа се, даље, пажња на развитак памћења и свих моћи за мишљење, а нарочито на развитак језика као и на прибављена знања у писању, читању и рачуну. Како школе за слабоумне, или помоћне школе, располажу сасвим другим средствима којима се распознаје развијеност дечје способности, него што то има народна школа, то у њу ступају искључиво само таква деца, која у народној школи заиста не могу да напредују. Но ипак се, при свем том, у народној школи могу наћи савршено слабоумна деца противно постављеном правиу да се у њу примају само она деца, која су за науку способна. Често се у народну школи примају слабоумна деца из хуманих обзира, када она или по свом материјалном стању, или из ма каквих других узрока не могу бити примљена у завод за слабоумне, а често, односно такве деце, остаје још нада, да ће им будућност накнадити оно у чему сада оскуђевају. Осим тога за једно се дете, тек након ||, године, може рећи, да ли је корисно трудити се око њега, док се за друго то мишљење може дати тек после једне или неколике године. Децу, која пате од епилепсије у јачој мери, као и ону која су врло тврда на ушима, треба уклањати из школе за слабоумне, — за такву би децу требали нарочити заводи: завод за глувонеме и уточиште за епилептике.

Родитељи у Пруској нису обавезни да своју слабоумну децу шаљу у помоћне школе, па и сами учитељи тих школа не желе, да држава заводи такву обавезу, јер би, по њиховом мишљењу, било много пријатније, кад би родитељи, уверивши се о успеху помоћних школа, сами драговољно поверавали своју слабоумну децу. Да тако

па осетно