Учитељ

_ОБУЧАВАЊИ СЛАБО ОБДАРЕНЕ_ Б ДЕЦЕ 795

у већини случајева и бива, види се из сведоџбе д-ра Боодштајна.

Основна правила обучавања, за развијање слабоумне деце, иста су као и при свакој обуци: очигледност, размишљање и вежбање; само при примењивању тих правила над слабоумном децом наилази се на масу тешкоћа. Кад се чак са умно здравом децом често дешава, да она, гледајући ма шта ипак много што шта не примећују због чега састављају себи контра представу о предмету, онда шта се може, у том погледу, да очекује од слабоумне деце 2 При ПО ава треба да се највећа пажња обраћа на основ умне радње, — размишљање и придавати нарочиту важност очигледности. Пошто слабоумна деца долазе у школу са неверним и несталним представама, то ће бити најбоље, ако учитељ у свом раду, са њима, пође са претпоставке да она ништа не знају. Пре него што отпочне са њима да говори о ма каквом предмету, учитељ треба прво да га покаже, да га деца лепо разгледају и опипају, како би га, по могућству, што боље запамтила свима својим чулима, а пошто добивена предетава орзо бледи, то је потребно да се иста што чешће понавља, како би је деца што боље и тврђе запамтила. |

Метина, при сличним условима обуке може да се пође напред само врло лагано. Оно, што способна деца могу да разуму од једанпут, слабоумна могу добро да појме тек после чешћег понављања. (С тога идући напред у обучавању, нужно је да при сваком згодном случају поновимо пређашње, ради тога, да би утврдили основне појмове и да би нова знања стајала у вези са пређашњим. Овде је најзводније и најбоље да се употреби концентрични метод.

Даљи захтеви при обучава слабоумних састоје се у томе, да се што је могуће већа пажња обраћа на индивидуалност дотичног детета. Пошто се способности те деце