Учитељ

796 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

развијају већином једнострано, то је потребно да се употреби сва снага како би надвладали ту једностраност и пробудили у детету равномерни интерес према свему што та окружава. То је најтежа тачка у вафпитању слабоумних, која тражи веће психолошко оштроумље, дуго посматрање, знатно педагошко знање и неуморно стрплење.

Сем горе наведенога, при обучавању слабоумне деце потребно је да их непрестано подстичемо к саморадњи; не треба им дозвољавати да само мирно седе и слушају, него да све своје силе управе на то како би ученици радили и мислили заједно са учитељем : да одмах понове

оно што је причано и да се труде да ухвате саму су-

штину дотичног предавања. 'ако, нпр. при предавању рачуна потребно је да терамо ученике да све рачунске радње изводе на рачунаљци, или коцкицама или прстима. При разгледању ма какве слике, корисно је захтевати од ученика, да и он'сам заузме исти положај какав је и на слици ; тако, нпр.: при разгледању слике „Истеривање из раја“ да пружи кажипрст леве руке, а у десну руку да узме мач и да га тако држи, као да хоће кога да убоде. Па и у самој игри дете треба да се учи. Позната је истина, да се много чему можемо научити онда, кад сами радимо, него ли онда, кад само гледамо. Многа слабоумна деца само тада и оживе, кад их подстичемо к саморадњи. Наставни предмети у помоћним школама, сем малих изузетака, исти су, као и у народној, само, на основу свега горе реченога, при избору материјала потребно је да се управљамо по сразмери његове лакости и очигледности. За разлику од народне школе, у школи за слабоумне особени су ови наставни предмети: обучавање у јасном и разговетном изговарању, и обучавање у разликовању облика и боја. Разлика измећу једне и друге школе састоји се још и у методу предавања и у наставним средствима. Слободно се може рећи, да би народна

са Мале 25