Учитељ

0 ВАЖНОСТИ МЕТЕОРОЛОГИЈЕ И МЕТЕОРОЛОШКИХ СТАЦИЈА 799

подаље од мора, жарка лета и оштре зиме због мање спец, топлоте копна, те се копно брже загрева и хлади но вода; из ових разлога, као и због приступачности топлих ваздушних струја са југа, у Енглеској су блаже зиме но у Бечу, ма да је Енглеска према Бечу знатно на север измакла; из сличних разлога је у Далмацији топлије но код нас, ма да су обе ове земље под истим земљописним ширинама. Та сталност у променама атмосферског стања једнога места, зависна поглавите од његовог географског“ положаја, зове се клима тога места; клима добива према положају места и њеној каквоћи разне називе, као приморска и копнена, блага и оштра, сува и влажна и т. д. Она наука која испитује све појаве у атмосфери, и све оно што је са овим појавама у вези, зове се у најширем смислу метеорологија; саме те појаве зову се метеоролошке појаве, а посматрања ових појава зову се метеоролошка посматрања. Тако спада у ред метеоролошких посматрања између осталих п мерење висине воденог талога од напале кише и снега, мерење дубиле бунара у колико ова од количине напале кише зависи, мерење надолажења п опадања река, јер је и ово поглавито од атмосферских падежа, зависно.

Кад бисмо са нашег места посматрали целу васиону, онда бисмо. је поделили на три дела, на земљину кору и унутрашњост која је испод нас, на ваздух у ком ми живимо, најзад на небо над нама. Полезећи са овога гледишта, за сазнање васионе потребне су нам три врсте природних наука најсложенијега склопа: Геологија за, сазнање склопа и појава земљине унутрашњости, Астрономија за савнање појава међу небеским телима, и Метеорологија за сазнање појава у ваздуху.

Ове оно што се у природи дешава, бива по сталним правилима који се зову закони; а задатак је природним наукама да те законе пзнађе, за који је посао неизбежно потребан индуктивни метод Исто је тако и метеорологији циљ да изнађе сталне законе метеоролошких појава. Све метеоролошке појаве су међусобно у вези, а те везе зову се метеоролошки закони. Индуктивни метод, потребан за, сазнање природних закона, почиње са непосредним посматрањем онога што у природи бива, па се онда из низа једноликих посма_ трања тражи Философском радњом апстракције веза између узрока, п последица за дану природну појаву, а та веза зове се закон те појаве. Што су узроци некој природној појави простији, то се са мањим низом посматрања долази до њеног закона ; а што су узроци сложенији, то је потребно много више труда и већи низ посматрања,