Учитељ

5300 РАСПРАГЕ И ЧЛАНЦИ

па да се могне закон извести. Узроци астрономских појава махом су прости, јер је кретање васпонских тела условљено једино привлачењем маса, јасно одређеним Њутновим законом гравитације и Кеплеровим законима; с тога су се астрономска закони са омање трошкова и са омање разних снага (у целини узевши наравно) мо-

гли тако тако прецизно извести, да се на 100 година у напред може тачно рачуном сазнати доба помрачења сунца и месеца.

Код метеоролошких појава сасвим је друкчије. Овде су узроци појава замршене природе; овде по неколико узрока изазивају једну појаву; па и сами ови узроци непосредне су последице ранијих узрока. Ово ћу објаснити једним примером. За постање јаког ветра потребна је што већа разлика у ваздушној густини између суседних слојева на земљи: а за ово је потребно да се на једном месту стицајем ранијих узрока створи највећи, а на другом месту најмањи ваздушни притисак, па ће се онда у ваздуху пореметити равнотежа тако, даће гушћи ваздух јурнути у ређи, а у циљу да се ваздух у густини изједначи. Зашто се је на оном другом месту стекао најмањи ваздушни притисак, и то је морало имати својих ранијих узрока: или се на том месту у ваздуху нагло нагомилало паре, а пара је ређа од ваздуха, па је с тога постао на том месту минимум притиска; или се на том месту наглије п јаче повисила температура но у околини, па се ту ваздух утицајем повишене топлоте јаче "разредио но у околини; или се ваздух па том месту разредио комбинацијом оба ова узрока. Нагло пагомилавање паре, на једном месту морало је опет имати својих узрока; или је морало на том месту бити подоста воденог талога од раније кише, па је утицајем јаке топлоте или ветра нагло испарење настулило, или су какви влажни ветрови нанели доста паре на том месту. Облаци који су нанели кишу, постали су далеко од тога места, чак над морем, а ветрови виших слојева, опет из својих узрока, довели су облаке над дотичним местом. — Кад се буде за узроцима првог наведеног појава све даље и даље трагало, онда се долази до убеђења, да су метеоролошке појаве на целој земљиној површини, као иу горњим ваздушним слојевима, у вези да једна појава. изазива појаву другу, а ова трећу ит. д. долази се дакле до убеђења, да су узроци метеоролошких појава најсложенијег склопа; али ипак зато је све оно, "што се у целокупној атмосфери збива, у такој међусобној узрочној и последичној вези да влада хармонија међу њима; а ову хармонију изнаћи, значи изнаћи метеоролошке законе; — а ово п јесте смер Метеорологије као науке. А што се више тих закона буде са„знало, то ће Метеорологија човечанству све више стварне користи