Учитељ

. о ВАЖНОСТИ МЕТЕОРОЛОГИЈЕ и МЕТЕОРОЛОШКИХ СТАЦИЈА 801

пружити, јер ће сваки нови метеоролошки закон припомоћи, да се“ у што савршенијем облику досле до крајњег циља, ком Метеорологија тежи, а тај је, лрогназа, (трорицање) времена.

Али због велике сложености самих узрока метеоролошким појавама за постигнуће смера Метеорологије потребно је, у целини узевши, много већи низ посматрања пи много више радних снага но за постигнуће смера Астрономије. Док за астрономски смер за чи таву државу може бити довољна ма и једна добро снабдевена звездарница, за метеоролошки смер неизбежно је потребна што гушћа метеоролошка мрежа у свима деловима копна целокупне земљине површине. Свака метеоролошка стација треба да по могућству све метеоролошке, појаве свога места посматра, да своја посматрања депешама и метеоролошким таблицама своју централну стацију извести, а ове да истим путем извештавају главне централне мстеоролошке заводе светске, где ће се упоређењем једновремених п уза“ стопних посматрања свих стација земљине површине моћи извести, прво, климатске прилике појединих места и предела, друго, сами метеоролошки закони.

Подетрекнути постигнућем овога узвишенога циља човечанске вултуре, изналажења метеоролошких закона као основа за остварење прогнозе времена, цивилизовани народи, одавна су прегли свима материјалним и моралним жртвама, да се оствари што гушћа метеоролошка мрежа у свима деловима света, па и на највећим висовима, не презајући при извршењу овог културног задатка ни 04. какве опасности: а напредовање у овом правцу бива од времена на. време све јаче. |

(во натло напредовање у метеоролошким установама целога света дало је повода да се и у нашој држави почне са подизањем метеоролошке мреже, како бисмо и ми тачно сазнали и описали наше климатске прилике, а саотиштавањем резултата метеоролошких посматрања наших стација светским централним заводима мниу овом културном предузећу стали у ред осталих цивилизованих народа, а тим не дали прилике да нам туђинци у нашој земљи климатске односе испитују.

Први покушај, да се рашири метеоролошки посао на целу Србију, учинио је г. Владимир Јакшић 1856. г. оснивањем „погодописног заведенија“ и 20 потпуних и 10 непотпуних „погодописних станица“; али је и поред све ревности т. Јакшића морао тај посао престати, јер је остао без довољних средстава, а на врло велику штету српске метеорологије, пошто се после тога, покушаја пуних