Учитељ

808 | ______РАСПРАВЕ_П_ЧЛАНЦИ__0_ код индивидуе, а тако исто они су независни и од детињих активних покрета, али ипак сви они долазе са њима у блиски, непосредни додир или супротност. Одатле и отпочињу осећаји отпора, и ограничења. Таких осећаја, осећаја спречених и ометених покрета може бити јошу зачетку организма; али овде, кад је организам одвојен, они постају разновренији и интензивнији. Велика вегетабилна енергија појављује се и испољава у покрету удова или појединих органа; а тим се новорођено дете доводи у непосредно експериментисање са предметима спољашњега света. Активни екоперименат и одрасломе човеку јесте најсигурније средство за оријентисање. Дете никако не чека да њему дођу предмети спољашњега света ; својим нехотичним покретима оно још с почетка, од најранијих тренутака само улази у тај свет, само приступа његозим предметима и упознаје се с њима, и такс, на тај начин дете добија најбоље, најизвесније сазнање о томе: где се управо налази граница између света и њега. Поглавито на оним тачкама, где детињи покрет наилази на отпор, а нарочито, ако тај отпор. проузрокује и болове —- отпочиње „не ја“

Ако су представе успомена честе, и ако су међу собом спојене то онда ступа један трећи моменат, што је од особите важности: то је супротност између одређенијих и јачих утисака, што. постају непосредно, неочекивано а често и без саучешћа воље п слабијих, безначајнијих слика, које стоје на расположењу свести у свима могућим односима, краће рећи трећи је моменат : супротност између опажања и успомена.

Овде се неминовно намеће једно питање, у колико, у том времену, „ја“ има учешћа, и у колико оно излази на видик. Границе сопственога „ја“ овде се поклапају, то јест привремено се допуњују границама сопственога организма, Уопште, све што узима. икаква удела у стварању покрета, што утиче на њих и што наилази на отпор — све то ми придајемо нама самима т. ј. урачуна"вамо дејству наше свести. Тек путем искуства, путем непосреднога. сазнавања долазимо до појимања да постоји одређена ограниченост, Дете постепено и врло лагано открива, изналази своје сопствено тело. Испочетка, постају најпре руке један део његовога организма ; своје руке дете испитује нарочито уснама и језиком ; оно испитује своје руке од најранијих дана, од онда управо кад почиње метати евоје прстиће у уста и сисати их. Доцније дете се учи да проматра очима своје руке; ту се поступно и брзо образује чврста, веза представа између мишићних осећаја, што прате кретање де-