Учитељ

812 _БАбПРАВЕ_И ЧЛАНЦИ

запамти да су то само гласови, а биће доцније згодних прилика, када ће се почетник освестити како глас може бити и слог и реч.

Ну на овај се исти начин могу образовати од једнога самогласника, и једнога сугласника, дакле од два гласа и ове једносложне речи: иш, ши, ош (усклик којим се вабе пси у пиротском округу), си, уш, су, аја, јок, са, се, уз, из, за, оп, па, пи, по, ит, чи, — ан ове: им, ам, ум, ем, ми, ме, ах, ух, ох, ех, их, ха, хе, хи. ви, вд; га, па чак и: Уб, 06, би, ат, та, ти, то, ту, он, ан, но, на, ну, Н6,

ад, УД, од, до, да, ди (сепаратни узвик за терање коња)... јер се и гласови: и, шу да ре,в пп, ч, — а и: м, Х, В, Г — па Чак

и: б,Т, НД чују у извесним тренуцима у природи засебно, исто онако као и: о и с. Тако.

1, глас: и — чује се као узвик при чуђењу. На пример: и ада је лепа ова слика!!! а сепаратно у пиротском округу и као усклик (поред речи чћбе) кад се тера псето, који сам моменат п узимао некада као ослонац за памћење овога гласа, али сам сада

1) Како пак међу речима овим има подоста и такових, чије је значење деци страно, непознато, то ће наставник образујући на пример реч: 06, казати како 'ама једна велика река далбко, далсбко од нас, која се тако зове: док ће опет за реч која није име свакад морати да нађе реченицу, у којој она два гласа у вези изговорена одиста чине реч ва се. Тако ће се на пример за помоћни глагод. си казати ова реченица: „Ти си био код куће“ (ва скраћену ваменицу: ме „Он ме није видео“ итд. итд. ), па ће се из ње нарочитим нагласком истаћи нај више баш реч која је у дискусији. |

Ово изналажење примера треба неизоставно вршити, јер се њиме поред тлавнога и правога смера постиже узгред и много што шта друго. При таквом се поступку деца на пример на веома лак начин уводе у суштину самога значења речи: — виде да има речи које кавују имена: али у исто време и такових, које ово не казују, те се тим самим и нехотице ствара веома подесан терен за доцније извођење граматичких правила, која ће после оваке неге самога логичног мишљења бити проста игра ума дечјег, јер ће тада имати довољно да се само јасно истакне, правије рећи да се прецизира, у мислима њихним оно, што је и до тада у уму њихну стзибтирало, само разуме се у засенку, дакле иза навучене завесе. Сем тога, ово је веома згодна прилика и за настављање, проширавање онога што се почело појмом о реченици. Ако је пак ова прескочена, што у осталом најчешће и бива, онда се њиме и ако је узгред ипак веома успешно чине припреме за исто, те кад се доцније приступи том послу ићи ће овај онако, као што ее само очевивати може. — Како је пак питање ово врло растегљиво, те често и капацитетима недостаје довољно одлучности, да ли треба по што шта писати одвојено или не, то је разуме се далеко и од помисли да се тако што мора и деци објашњавати.