Учитељ

Како СЕ изводи ДАНАС основа за нови Буквар 818 склон да га заменим оним првим, јер сеу првом случају чује чист, мелодичан звук тога гласа, док при терању пса бива кратко и доста неприродно — изговорен;

2. глас: а — чује се у много случајева. Тако на пример шушти лишће кад ветар дува нањуа тај се глас производи и при

падању кише нарочито кад ова „лије“ а ми смо у близини какве шуме, Ну, њега свакако и нешто јаснија од оба предња случаја чујемо и при испуштању водене паре из локомотиве, а најчешће пак као узвик за терање кокошију поред усклика: иш, који није тако подесан у случајевима кад кокош јачином његова изговора може бити јако преплашена, те нам и просути суд с млеком — или другим чим — па чак ударити у пенџерли-прозор те га поцепати, или у срчали те бар изложити опасности, а ми све ово не би ради, па с тога лагано махање руку помажемо још и одмереним узвиком: ш, ш, док у другим случајевима кад се на пример више њих терају из куће, запнемо и колико итда можемо викнемо једно кратко: и, на које се сдмах надовеже: а, које се отеже све дотле, док траје започети издисај, да се после брзога удисања другим издисајем настави испрекидано: ш, ш, ша,

8. у — се чује као нехотичан узвик после напрасне плашње, који сам моменат и узимао за полазну тачку, а тако и ветар „учи“. — Њега певају и неке жабе, а овде у Црноме Калу узвиком: уууу зову се чобанчићи на игру“);

По себи се разуме да су последња два случаја згоднија за нашу употребу, те њих ваља и узимати, само се при том ваља постарати да се што пре отресемо неприродности, певања, а то је мотуће врло лако само честим а чистим понављањем тога гласа, који је као самогласник врло лак за изговарање;

4. тлас: а — чује се при смејању старих људи, нарочито при глумачком смеху, који сам случај до сада и узимао за полазну тачку; а њиме плачу и мала депа. — Ну, њиме се изражава п ка-

рање у друштву са жаљењем: ада то ти не ваља — каже се на пример ономе, кога сажаљевајући хоћемо и да покарамо. Њега веома чисто изговарају п наглуви у смислу краткога питања»), а сепаратно и као узвик за дозивање место гласа о (а, Миловане !), те ваља према месним приликама узети за ослонац онај од њих који нам се учини

#) Ово по кавивању дечјем, јер ми се још ни до данас не указа прилика да то и на делу чујем. 2) Овај ће случај по свој прилици бити најзгоднији.