Учитељ

КЊИЖЕВНОСТ 887

Интересантно је опробати, како ће изгледати и како ће се примити први покушај, да приказују и своје саставе. Ко зна, можда се то неће схватити ни као ружно ни као штетно, већ да је за општу ствар више од вредности него уобичајени предговори и огласи, који су опет као неки прикази и ресерати, ма да претплатни позиви личе каткад и на ћифтинске рекламе.

ЏШрвих дана месеца априла изашла је из штампе горња књижица у Крагујевцу. Њој је био мало необичан мотив, јер у предговору стоји, да се хоће — по дужности — да изазива и подстиче интересовање за научне, педагошке идеје. Читаоци ће њени, извесно, праведно оценити овај разлог, а ја верујем да је, неоспорно, прека, потреба изазивати интересовање и овде као и на свима пољима културнога рада. Међутим има вероватности, да ће се овом књижицом то и постићи, јер: 1. она се из основа разликује од малог броја својих друга (ако је овај израз допуштен) у нашој литератури; и 2. она се дотиче многих питања, која треба да се расправе, а о којима у нас, готово, и не би речи. Нека њени читаоци узму ма коју педагогику на српском, па ће се о томе и сами уверити. А ја ћу и сам да истакнем неке, њене карактерне знаке, из којих се види и разлика у расправљању појединих питања од, у нас, уобичајеног начина, Тако је, прво, подела педагогике друкчија него. у другим нашим, ранијим педагогикама. Задатак је васпитања такође друкчији; не признаје се да је правилан, на пр.. ни израз: „физичко васпитање“, а камо ли да се верује е се и тело може. васпитавати; тврди се да телесни развитак, строго узето, и не може бити предмет педагогике, јер јој упута за то не могу дати њене помоћне науке.

У њој није ни подела васпитних чинилаца, како је то у нашој литератури; друкчија је и подела дисциплинарних срестава.

На други су начин истакнути задаци наставе и дисциплинеи и доведени у најтешњу везу са задаћом васпитања. Принцип за избор и распоред наставе за нас је сасвим нов, јер је противан данашњем уверењу највеће већине наших школских раденика. Анулирају се безбројне методе и методице, које нам изгледају као неприкосновене, па се своде на цигло — једну (2) !

Занемарена наука хришћанска, као наставни предмет у васпитним школама, истиче се овде као најпреча и најважнија, а не ве-

УЧИТЕЉ 50