Учитељ

КЊИЖЕВНОСТ

рује се — рекао бих — данашњем модернијем схватању као да би то били: читање, писање, рачун. пољопривреда и др. Тражи се развијање свести ради развијања савести. На супрот науци истиче се као нешто више — морал и стварање карактера, и т. д. ит.дД.

Само ово, па је довољно разлога за наду, да ће ова књижица изазвати и подстаћи интересовање за расправљање педагошких питања, само ако се буде читала. Ово у осталом чине чак и списи, који нису у противности са нашим уверењем, само ако их ушчитамо. А у колико ће то више спис, који смера да нас поколеба, да покаже како је се у понечем и грешило; међутим свак зна да се и доказане погрешке често најупорније бране !

Од питања другог реда, која треба још да се расправљају, поменућу само неколика: ко да гради наставне планове и програме, јер се овде наводи да их не треба решавати већином •љасова. и да се морају прилагођавати специјалним и специФичним приликама.

Устаје се прогив уџбеника у васпитним (основ. и средњим) школама, а рачуна се да напредак у настави баш зависи од њих. Додирује се питање о подели ученика у одељења према душевним способностима ; тражи се проучавање и записивање индивидуалних особина и ученика у средњим школама. Хтело би се да уведу и народне свечаности у школу, траже се и родитељске вечери, установе, које као да су се у пракси — у народним школама у округу крагујевачком — показале корисне, За ниже гимназије тражи се мањи број наставника ради поузданијег и бољег извођења концентрације наставе. Напослетку, тражи се сталност, ма и ограничена за све наставнике васпитних школа, коју је већ садашњи господин министар просвете унео и у закон за наставнике народних школа, пп де инј ин

Несумњиво је из овог приказа да се књижица дотиче мнотих, школских питања ; да се излагања косе са данашњим повледима многих људи од просвете и да покреће питања о којима је у нас мало па и нимало говорено.

Читаоци ће имати да пресуде у колико је оправдана појава овог списа, у колико су разлагања умесна и треба ли мислити о школским питањима како је овде изнесено.

Читаоци треба да имају на уму,да се човек учи док је жив, па ће се и понеки од њих бар у чему и ма у колико моћи поучити, а праведни суд њихов учиниће, да се и писац њен чему више поучи.