Учитељ

ИЗ ДНЕВНИКА СТАРОГ ПЕДАГОГА ; 129'

бегне казну при првој лажи, то ће исто учинити и други и трећи пут и тако код детета лаж и одрицање постане обичај који у колико је старији, у толико га је теже искоренити. Дешава се чеето, да млађи брат на старијега код мајке налаже, и у место да буде кажњен, он још буде почаствован слаткишима. Маломе пањкалу то прија, па с тога се није ни чудити, што се клевете нижу једна за другом, И тако од детета постаје лажљивац, а када поодрасте, може бити вешт ухода и потказивач, дете обично испоређујемо в воћком, код, које најпре долази лишће, па цвет и на послетку род. Родитељи и учитељи јесу вртари, који гаје младу воћку и надгледају је, да не пада по земљи и да не закржља, већ да иде право у висиву. Ја пак ивпоредио бих ученика, с човеком, који је наклоњен разним болестима, наставника пак с лекаром. Као што паметан лекар тежи пре свега за тим, да отклони опасност, која прети, или да је угуши при првој појави, исто тако труди се разуман васпитач да то изведе код свога ученика. Сваки недорасли или несамосталан човек јесте падијенат. Према томе би сваки васпитач ишао бити лекар млађане душе. Одојче је створ између животиње и биљке; човеком дете постаје петом ваепитањем и образовањем. Да се Физичка и пеихична снага органски развије, мора и васпитање бити органско, то јест мора бити сагласно. в васколиким развитком тела и душе. Према детету не може се поступати као према човеку, према човеку опет не као према детету. Као што се дете развија изнутра као пупољак, исто се тако мора развијати и васпитање његово. Но има злучајева, где се васпитавање мора предузимати и у обрнутом смислу, јер не лежи у детету од рођења еве, што му ваља знати, те да постане користан и озбиљан члан људског друштва. Колико знања и умења, колико за живот неопходне вештине, начина и вичности мора бити детету с поља у. срце посађено ! |

Окушајмо сада да приберемо растурено градиво, те да прегледно саставимо душевни развитак човека од ране младости до потпуног му пораста. у

Дете је Физички и пвихички потчињен члан породице. Оно је ва својим родитељима и сродницима тесно спојено, и само се у томе друштву и тој потчињепости може осећати блажено и може напредовати. Како дете не може самоме себи помоћи, ни само собом управљати, то дужности ту морају отправљати они, које дете воли, јер је дете само према таким особама у природном и нормалном односу. Прва и највећа врлина код детета јесте послушност. Али и ту поелушноет, и љубав своју не може дете посветити тек коме му драго.

УЧИТЕЉ " ' 9