Учитељ

184 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

од Задра Тодора, Пивљанин Бајо и т. п. Појезија народна није још продрла у масу омладине; њом се још и сада баве само одлични и даровити ученици, а великом делу дражи њене нису још приступачне. Познатост, дакле, не може бити разлог нештампању епских нар. песама у дечјим књигама и листовима. Дужина песама још је мања сметњи, јер, пре свега, њих има и кратких, а за тим, ко год је пратио пажљиво избор који деца чине међу чланцима за читање, могао је опазити да деца воле српске јуначке песме. Она их радо читају, па чак и оне, чији број стихова прелази преко 400 до 500. Многи стихови остану у памћењу латентно: при погрешном рецитовању од стране одраслих деца чине оправдане поправке. Сами догађаји већ при првом читању могу 607 нешто нејасности у њихову реду, у главном запамтити, Два или три читања несумњиво утврђују временске односе међу појединим догађајима. Кад се има на уму типично понављање читавих описа, набрајање истоветних призора, или слично развијање догађаја, што чини песму Формално дужом, јасно је да деца неће осетити умор при читању. Најзад и кад би било ове мале незгоде, она би ишчезла пред огромном важношћу народне епске појезије. У првом реду ова појезија уздиже национално осећање и распаљује ону искру љубави к отаџбини, што је генерације једна другој наслеђем завештавају. Ту њој нема ништа равно: никаква друга врста књижевности не говори деци у том погледу силније од епске појезије. која, узбуђујући осећања, снажи уображење и реалише га у потребној мери. Сравните за часак наставу из српске историје са читањем пи тумачењем јуначких нар. песама. Каква огромна разлика! У историји, па ну лекцији најбољег наставника, излазе историјски догађаји нејасно обедежени, претрпани именима из којих се ни једно јаче не истиче испред других. Ту се јављају гомиле које се често без разлога боре међу собом, ређају се владаоци који један другога наслеђују више силом но природним правом — тамо