Учитељ

ДЕЧЈА ЛЕКТИРА ј 18:

гих људи, не треба му ништа одобрење здравога разума. Шта више, у најморалнијим акцијама, у великим страдањима што су их за част или за опште добро поднели велики мученици човечанства, здрав разум изрекао би своје уего.

Тако, у самој ствари, за морално напредовање потребно је пре свега побудити добра осећања у деце. "То чине и народне песме, и док се педантне моралисте старају да пронађу шта је у њима морално, дотле оне врше свој велики утицај на осећајност дечју.

(СВРШИЋЕ СЕ)

————=<= -ф—>————————

ПРОСТОРНОСТ И ВРЕЖЕ КАО ФОРМЕ ПСИХОЛОШКИХ ПОЈАВА

—-6>——

Милијуни људи живе мислећи о будућности и спомињући прошлост, а не задајући себи ни једанпут питање: Која је то та кобна сила, што их непрекидно вуче и гони напредг — Већина од њих не само што сматра да то питање није важно, него им се чини и неразумљивим. Њихов живот испуњен је највише и поглавито оним што чују и виде, а остало чини им се, више мање, као неко правно уображење.

Истина, и пред њима по који пут појави се нека стена, ва којом одједанпут ишчезне та њихна стварност, а нехотице им ниче питање о разлици међу стварима и појавима; но то је питање за њих толико тешко и незгодно да се они свим силама труде, да га се, што је могуће пре, отресу, признајући унапред да не могу да га разреше; или, да се оно у опште и не може решити. У практичном животу није могуће занимати се решењем метафизичких задатака, него треба их сматрати или као решенс, или као и не могуће да се разреше.

У науци, на против, тачност и строга доследност јесу неопходни захтеви, пошто се без њих по некад могу јавити свакојаке хипотезе, које су већином лишене сталне основе.