Учитељ

180 РАСПРАВА И ЧЛАНЦИ

избило је нејасно у књижевности, а чује се често иу усменим обавештајима. У ствари то је мешавина двеју ствари: школских уџбеника и дечјих књига. Ако има разлога — а има их много — да жива реч наставникова треба да замени мртво набрајање књигино, то још не значи да деца ван школе треба да потроше сву своју енергију у Физичком кретању. Јер у деце није активно само тело већ и дух. И ако спољни надражаји разигравају силу мишићну која тежи да се манифестује, и дух такође има својих неодољивих захтева. Дечјој

радозналости тешко је дати довољно хране ; памћење је огромне

јачине и треба га задовољити у потребној мери; уображењу се мора дати добар материјал, па и дечје закључивање треба да добије свој део. Настава школска својом принудношћу замара; деца се уклањају од учења у коме је њихова иницијатива пасивна и предају се умном раду који нађе њихоз ум. Ту им дечји књижевник може да буде добар помагач.

Не мешајући своју личност с њиховима, не употребљујући

никакву власт која би одбила од њега овај мали народ дечји, скривен, безличан, дечји писац пружа плод који деци изгледа по мало забрањен, и који тиме има много од дражи забрањених уживања, којих је често препун политички и друштвени живот. Такви радови остављају деци слободно поље за забаву и размишљање: никаква јача мисао васпитачева не ремети наивност дечјих замишљаја, никако се нарочито обавештење не плеће у њихова схватања, нити се њихова мишљења излажу корекцији њихових наставника. У тим књи-

гама, разуме се ако су добре, они налазе ствари што излазе

из оквира школских програма, а тако су блиске њихову осећају, тако потребне њихову образовању и јасне њихову духу.

Многа наслућивања дечја добивају потврду и разјашњење у

дечјим књигама; умни хоризонат јако се шири; морално осећање постаје чвршће, а сазнањо зла утиче као лек на још

неразвијене лоше наклоности. Па онда дечје расположење, њихова драгоцена веселост, њихове бурне радости! Школско