Учитељ

ДЕЧЈА ЛЕКТИРА 265

веној ризници, нашло се љубави за децу, веселости, наивности и тако много детињске ведрине, као да је овај песник ударом несреће само прекалио своје осећање и очистио га од таштих жеља, личних елемената и тренутних заноса. То није доктринар педагог, па је опет његов песнички таленат инстинктивно погодио најбољи пут у душу дечју. Он је деци открио њихов живот, са свима битним особинама његовим: кратком а лаком осетљивошћу; несталношћу њихових намера, неодмереношћу њихових жеља, бујношћу њихове Фантазије, мешавином доброте и себичности итп. И све је то зачињено вером у трајну победу добрих осећања; нигде трага од песимизма, нигде ни једна пскра равнодушности или омаловажења. И кад износи лоше примере, он не грди већ кара, не осуђује већ учи ин упућује. Нико боље од њега не познаје децу: и варошку и сеоску; богату као и сиромашну; малу као и велику; добру, па и раскалашну. И она ће га видети, час где озбиљно упућује младе несташнике; час где се смеши милим осмехом тихе среће; час где несташно задиркује своје љубимце; или се смеје шумним смехом доброга човека. Само покадшто оће и да се подсмехне или чак и наруга, али никад без љубави и увек у доброј намери.

Што је Змај познавао дечји живот у његовим општим, најширим цртама, то још није ни чудно. Али како је умео ући у специјалне црте из појединих друштвених редова ну интимне одлике дечјег осећања, то је доиста карактеристично. Ја се сећам једне песме из „Невена“ (ранијих година) и памтим је и данас, после толико година. Она је кратка а изразна и гласи овако:

Још вам нејак, још сам мали Зато су ми гуске дали,

Да их чувам, бригу моју, Да остану све на броју.

Ако будем добре среће, " Па кад будем момче веће, —