Учитељ

264 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

· Српетво љубим, па сам срећан Боже мој! или: Кад нападне душман клети Домовину да ти вређа, Буди срца јуначкога Нек окрене рђа леђа. или најзад: Утеха ми највећа је: Православни што сам Србин, И од српске мајке рођен Отаџбини, њен сам ја син. (Из голуба за 1897.)

Него рећи ће се, да сам изабрао слабе песме и слабе песнике. Ја не мислим да се нарочито правдам, али је најбољи доказ мојег тврђења акт, да ми већ одавна немамо патриотског песника. Управ од Каћанског. А то су били | други дани, па ипак и у Јакшића иу Змаја и у Каћанског 1 __има много натегнутости и празноће у патриотским песмама. Бранко, Костић и Војислав једва их и имају. Једини је Његуш, али то је изузетан песник, као што су изузетни и покрети који су изазвали ову појезију.

ж

Специјалне дечје песме имају свог сјајног представника, у Змају Јови, или како се он деци приказује, у Чика Јови. МИ ако се икакав песник умео споразумети са својим сувременицима, то је доиста Змај. Његов мали народ појима га и својим срцем и својим умом. То долази из два разлога: из љубави Змајеве према деци и из разумевања дечје душе. „У осећањима великих песника има толико богаства, да по"трошња на једној страни не изазива сиромаштво на другој. Велики политички песник, борац. за највеће идеале човечанства, жарки љубавник и тужни љубавни патник нису исцрпли сву снагу. На дну тога великог песничког ерца, као у скри-