Учитељ

ДЕЧЈА ЛЕКТИРА 265

рални и релективни елеменат долази ненамерно, као последица силне духовне снаге (као у Гор. Вијенцу), као неизбежно једињење велике мисли са силним осећањима, онда такав песнички производ није више дидактичан. У дечјим песмама тога процеса нема: тамо се стихови нарочито граде да истакну какво животно правило или корисну поуку. Отуда долази да ве ове песме не читају радо, па и кад долазе од тако великог а тако милог дечјег песника, као што је Змај Јова.

ж

Патриотске песме, нарочито у данашње време, не вреде много. У обичним данима, кад народно спокојство није ничим угрожено, патриотеко осећање слабе је интензивности и не може бити погодно да буде предмет појезије. Тек кад наступе велики догађаји за које се ишту огромни напори, необичне жртве, енергично осећање, тада узбуђење ствара дарљиве песме. Ошшти покрет духова, ошште радости и наде, жеље и снови, све се то у песника јаче показује, и даје им изобилну грађу за песничко стварање. Уз то, и песници ове врсте треба да имају или много правог родољубља или високу интелектуалну моћ, те да им идеје буду јасне и да им могу дати правилан изражај. Међу тим кад је и доба без великих покрета и песници без јаке песничке снаге, онда је појезија извештачена, изражавање слабо, а осећање ништавно. Патриотека. лирика тада је ствар моде. У њој је пуно великих речи, узвика, прекора, зарицања, свега што ништа не казује, нити што вреди. Ја узимам само два три стиха из дечјих родољуб. песама да потврдим своју мисао:

Благо оном који љуби Народ свој,

У такав се од давнина „Чује пој,

А ја волим, а ја љубим Народ свој -—