Учитељ

262 РАСПРАВЕ И ЧЈАНЦИ

или Вишњићеву лепу Фигуру

Друмови ће пожељет Турака А Турака нигде бити не ће ит. п.

Никад краће ни јаче не може бити исказана песничка мисао. Како је дивно спајање два разповрсна осећања у народном јунаку Марку: бол због патње народне и гнев једног "несаломљивог противника арапског. Срдитост и сузе! Ко сад не може ући у душу Маркову, обасјану светлошћу ова два стиха. Не треба нам ништа више: епски песник могао је остати, кад нам је лирик овако силно открио у два стиха један карактер и један темпераменат. Тако јеи у првом цитату: Бановић Страхиња је сав обележен онако јаком а кратком одредбом. Или последњи стих који онако потпуно изражава пропаст Турака, које ће чак и друмови пожелети.

Не може се даље ићи. Хтела се само нагласити тројака важност појезије народне: национална, морална и естетичка, па се можда отишло у појединости, које се тако примамљиво откривају оку посматрачеву.

шШш

Да пређемо на уметничке песме. Епеких уметничких песама које би поднеле за децу ми готово и немамо. Балада и романса преживљују своје време; њих деца тешко и појимају. Остаје лирика. Има у главном три правца дечје лирике: дидактична, национална, и специјална дечја лирика. За дидактичну лирику не може се много доброга рећи: она ретко успева да преко српа дође до разума. На против, место да изазове осећања, она терети мишљење, и како у том случају стих само смета, то она мање вреди но паметна проза. Дидактични лирици ретко успевају да занесу и узбуде читаоце; то бива само ако је поучни елеменат у малој мери и вешто распоређен, као сентенције у нар. појезији. То је тако нарочито у дечјим песмама ове врсте, где је поука основни смер, и где се све њој ставља у службу. А кад мо-