Учитељ

НАШЕ ДОМАЋЕ ВАСПИТАЊЕ 507

Деци се у кући, у школи и на сваком кораку казује,

како ЈЕ срамота лагати, ама се из примера они сасвим про-

тивно уверавају. Џа не само то, већ из бојазни да отац не

би сазнао за нешто, што би га могло непријатно узбудити, деца се ободравају: крите то од оца, не шалите се да он за то дозна! На банчење, картање, залудничење и расипање виче се као на емртне грехе, али зато ипак отац пренебрегава своје дужности и загрејан долази у зору кући, а мајци боца с ракијом стоји иза пећи. Или се чак и у самој кући врло често приређују хучне теревенке, на којима се ори клицање, смех и падају неслане шале и смеле доскозице... Па онда до-

лази картање, у коме провирује само једна тежња: да друг

друга, пријатељ пријатеља. што свесудније —- опљачка... „То нам је све док смо живи!“ тако одјекује њихова девиза и ко не живи тако, да од дана гради ноћ, а од ноћи дан, тај и не зна ла живи!

Зар свакоме од нас нису познати такви примери из жи.

вота, примери којима се врши злочин наспрам рођене деце

своје 2! Када дете поодрасти и пође у школу, онда на стварање његовог карактера поред домаћег васпитања почиње утицати

још и школа, са учитељем и друговима на челу. Га два чи-

ниоца, школа и породица морају дејствовати у једном правцу, бити у потпуној сагласности. Како љуто греше родитељи, греше према својој рођеној деци, када у очима њиховим руше

учитељев ауторитет! А примери су за то тако многобројни! |

Ђак долази из школе и прича мајци, како га је учитељ казнио „на правди Бога“. И у место да се тражи начин.за детињу поправку, оно ве учитељ оглашује за несавесна пред дететом!

Позната родитељска напраситост, заступ и тренутно“

расположење ни најмање не испуњавају оне погодбе, од којих зависи развитак домаћег васпитања. Дете учини грешку, за коју буде кажњено. У поновном случају оно прође са-

свим без казне, зато, што деци ваља гледати „кроз прете““