Учитељ

НАШЕ ДОМАЋЕ ВАСПИТАЊЕ · 51

у помоћ штампу. Велики део новина питање о васпитању потпуно занемарује, па се чак и против њега истиче. Народ опет није ни навикао да у новинама тражи васпитних поука, јер је васпитање новинама последња брига. О васпитању данас највише пишу листови стручни, намењени учитељима и васпитачима, али те ствари ваља да читају и шири кругови. Зар ће једном доћи и то доба, да педагози приђу и листовима нестручним, који су намењени ширем читалачком кругу. Много се полаже и на популарисање. Томе се мора придрусжити и лична пропаганда; удружења треба у своје програме да уносе и питања васпштна правца. То ће бити, истина, мало потежи посао, ама користан, нарочито када су родитељи свесни тога, да се ни у чему тако мало не разбирају, колико у шштању о васпитању. И коначно, последњи предлог је само последица потреба и дужности друштвених, који се с дана у дан све више развијају. Једном речју, то су основни захтеви друштвене реформе у погледу домаћег васпитања.

Па не само у Мађарској, но је и у другим земљама, питање о домаћем васпитању омладине већ истакнуто на дневни ред, те се живо ради на његовој поправци и унапређењу. Ама ако је ико дужан да сву своју бригу, све своје старање посвети душевноме и телесном васпитању своје омладине, то је дужан народ бројно мален, а још к томе неуједињен и раскомадан. Понављајући питање: каквих нам се мера ваља прихватити, да се домаће васпитање развије и унапреди, добићемо најбољи одговор: што жоивљим јавним расправљањем тога имтања. И само тада, када се о томе чује реч с више страна, моћи ће се најбоље оценити, шта нам треба у томе правцу чинити и како најлакше изнаћи практична средства и путеве 6 обзиром на наше прилике и околности. А то се може постићи само тако, када се пријатељи побуде на свестрано и озбиљно размишљање о томе преважном питању.

А то и јесте циљ овим редовима.

Београд, 1–—-11—900. : Срет. А. Поповић,

Ме ока а