Учитељ

ПСИХОЛОШКА АНАЛИЗА 925

Томе унутрашњем Фикеирању помаже и то, што сваки пут, кад се једне исто осећање поново појављује у свести, ми га познајемо као нама већ познато с пређашњим карактерним особинама — с оним истим осуством спољашњих надражилаца и оним телесним осећајима, који му одговарају.

Контролна посматрања над другим људима још јаче у нама утврђују ту субјективност осећања. Та посматрања убеђују насу то, да у других људи спољашња средина изазива представе аналогичне по својој природи с нашим представама, 0 предметима чак и тада, када ми не добијамо те упечатке, чиме се попуњава у нашој свести прекинути ланац осећања и ствара се вера у спољашњу материјалну непрекидност. Посматрања пак над осећањима или тачније њиховим изражавањем и појављивањем у других људи, показују нешто сасвим друго. Нема никакве сталне везе или одношаја међу осећањима у нама и људима, који нас окружују. У једно исто време и при једним истим околностима, људи који се лаходе поред нас, често · | не подносе она осећања којима смо ми испуњени и чак показују при-

суство у њиховој свести савршено супротних осећања. Тиме се још

боље утврђује у нама уверење, да осећање представља собом нешто а лично, које нема везе са другим сличним појавама и с Физичким „ја“. Сва маса наших осећања предетавља нам се неорганизована, несвезана у једну целину унутрашњим сродетвом, системом као свет представа, већ нагомилавањем ефемерних и разноврсних елемената.

На тај начин свет осећања појављује се ограниченим на сама себе, ван одношаја према спољашњем свету, одвојеном од Физичке индивидуалности, који се колеба сваког тренутка. А међутим, по мери: у којој се нашој свести покреће проце. његовог дељења на елементе“ спољашње, матерајалне п објективне с једне стране, унутрашње, не материјалне е друге — поедедњи, јушевни свет све севише и више одређује особинама и карактером наших осећања, док се представе о објективној материјалности оснивају у нама под утицајем друге грунепсихичких појава — осећања и представа. И узевши само у обзир генезие“ наших појмова о материји и о духу, свезу тих појмова с двема различним класама пеихичких појава, ми ћемо бити у стању да себи објаснимо:. зашто ће наши појмови о материји и о духу бити увек толико неслични по суштини.

Осим представа и осећања, свест садржи у себи још и а категорију психичких појава — вољине радње или импулсе за. радњу.

Какву улогу играју ове вољине радње у постанку наших појмова о материји и духуг

Учитељ у · у 31