Учитељ

930 РАСПРАВЕ и ЧЛАНЦИ

По својој суштини то је стање сложено: оно садржи у себи "оба елемента. По томе вољини чинови служе оним граливом, из кога | ми израђујемо појам о одношајима унутрашњег и спољашњег света, о узајамности или узрочности у ошште и на послетку о одношају међу снагом и материјом:

Размишљања која следују, могу читаоцу дати идеју о томе, како ми гледамо на проблему о паралелизму изучавања света пси: хичког и Физичког.

У основу таког изучавања, по нашем мишљењу, мора бити стављено што је могуће потпуније опредељење појаве свести. А то је ва своје стране могућно само с генетичке тачке гледишта, то јест, кад се ми, у место да се користимо већ готовим, зредим појмовима о духу и материји, вратимо почетним пзворима свести, разложимо ову на њене елементе и рашчланимо у исто доба и спољашње погобе на најпростије.

Корени свију наших најошштијих појмовима о духу и материји, узрочност и т. д. скривају се у особинама елементарних ивихичких процева с једне стране и погодбама утицаја на нас средине, која нас окружује, са стране друге. Дасе дође до тих појмова, потребно је анализирати особине елементарних појава свести и разложити тако звану „средину“ на групе фактора.

Као што смо већ видели, пре свега ваља констатовати постојање трију различних група појава свести представа, осећања ти хотења (уоПНо), различних по својим особинама као појава свеста.

У постанку наших основних појмова, свака од тих група пеи_ хичких појава има своје специјално значење.

Неопходно је испитати, како се мења и шири битни резултат самопосматрања под утицајем преноса тих резултата на друга психичка бића (људе) и затим обратно испитати: ширење тога посма_ трања на себе. .

На послетку, објашњење наших основних појмова о духу и ма"терији, може много добити од опредељења основних особина сваке теихичке појаве и једно тако основно својство — ритмичност или лепрекиданост свију појава свести, било је већ показано као опште за све објекте свести.

У почетку овог чланка било за постављено питање о разлици · међу нашим појмовима материје и свести, то јест, о објективном и необјективном, пошто постављање те разлике чини камен темељац сваког покушаја паралелног изучавања закона материјалних и дутевних. Вунт и други пепхолози, који су се бавили проблемом пси_ хофизичног одношаја закона материјалног и душеввог света, долазе такођер на анализу појмова о материји и души. Међу методом коју